Problem pasa lutalica prisutan je u celoj državi, pa tako i u opštini Žabalj. Nadležni ih svakodnevno transportuju u azil, a njih je ipak sve više, što govori da je i dalje kod sugrađana prisutan trend prihvatanja pasa dok su slatki štenci. Kada odrastu i kada im je potrebno više nege i pažnje, sleduje im snalaženje na ulici, jer kako kažu pojedini vlasnici pasa, više im nisu potrebni.
Žabaljski azil klasifikovan je kao treći po humanosti u Srbiji i broji oko 120 pasa, rasnih i mešanaca, kao i štenaca, mladih i starijih pasa. Taj prostor u kojem borave napušteni psi u nadležnosti je JKP „Čistoća“ iz Žablja, koje se trudi da njihova ishrana bude raznovrsna i da uvek budu u čistom.
Direktor JKP „Čistoća“ Radomir Zlokolica prvenstveno apeluje na sve sugrađane da dobro razmisle pre nego što se odluče da nabave psa.
„Naši radnici su svakodnevno na terenu i pse lutalice transportuju u azil, međutim ima ih sve više, što znači da ih vlasnici isto tako svakodnevno izbacuju iz svojih domova“, naglašava Zlokolica, pozivajući sve sugrađane da provedu jedan dan sa radnicima koji sklanjaju pse sa ulica i da se uvere koliko i na koji način oni rade.
Raspoređeni su u nekoliko bokseva, počevši od štenaca, čiji boks u šali nazivaju obdanište, pa do onih najkrupnijih i po definiciji, opasnih rasa, iako zaposleni koji su sa njima svaki dan tvrde da nema razloga za strah.
Zaposlena u azilu Tanja Iđidov kaže da psi nisu agresivni, već naprotiv, vrlo su uplašeni i pitomi.
„Oni su nežna bića, koja su uplašena kad dođu, jer dolaze na nepoznatu teritoriju. Međutim, brzo se naviknu na nas i zavole nas kad vide da ih hranimo, mazimo i igramo se sa njima“ kaže naša sagovornica, dodajući da su najkrupniji psi najveće maze, pa je tako sa ženkom pit-bula neizostavno grljenje pre svakog čišćenja boksa.
Opština Žabalj finansira azil za napuštene pse, a zahvaljujući pojedinim humanim sugrađanima i uz najčešću pomoć nadaleko poznatog Azila za napuštene životinje „Monikin salaš“ iz Đurđeva neki od njih budu udomljeni.
