Potraga za nestalim planinarima i alpinistima u zabačenim i teško pristupačnim područjima često traje nedeljama, pa i mesecima. Međutim, veštačka inteligencija (VI) u pojedinim slučajevima može znatno da ubrza taj proces – ponekad na svega nekoliko sati – i potencijalno spasi ljudske živote, piše BBC.
Taj potencijal pokazan je tokom potrage za telom italijanskog alpiniste i ortopedskog hirurga Nikole Ivalda (66), koji je nestao u septembru 2024. godine u italijanskoj regiji Pijemont. Ivaldo je sam krenuo u planinu, bez da je prijateljima ili porodici ostavio podatke o planiranoj ruti. Jedini trag bio je njegov automobil, pronađen u selu Kastelo di Pontekjanale, u dolini Vale Varaita, u podnožju Kotijskih Alpa.
Spasioci su pretpostavili da se uputio ka jednom od dva dominantna vrha – Monvizo (3.841 m) ili susednom Vizolotu (3.348 m), što se poklapalo sa poslednjim signalom sa njegovog mobilnog telefona. Međutim, ogroman i razuđen teren, sa brojnim pravcima i stotinama kilometara staza, predstavljao je izuzetan izazov.
Više od 50 pripadnika Gorske službe spasavanja Pijemonta pretraživalo je teren pešice gotovo nedelju dana, uz podršku helikoptera. Kada je krajem septembra pao prvi sneg, potraga je obustavljena, a nada da će Ivaldo biti pronađen živ je nestala.
Potraga je obnovljena u julu 2025. godine, nakon otapanja snega u strmim planinskim žlebovima, ali ovoga puta uz ključnu novinu – primenu veštačke inteligencije. Spasioci su koristili softver sposoban da analizira hiljade fotografija koje su dronovi snimali leteći blizu stenovitih masiva i po uskim žlebovima. Dva drona su za samo pet sati snimila više od 2.600 fotografija na površini od 183 hektara, koje je VI analizirao istog dana.
Softver je izdvojio više potencijalnih anomalija, od kojih je jedna – crvena tačka – privukla posebnu pažnju. Tri dana nakon nastavka potrage, telo Nikole Ivalda pronađeno je upravo na jednoj od lokacija koje je VI označio, u žlebu na severnoj strani Monviza, na nadmorskoj visini od oko 3.150 metara. Ključni trag bio je crveni kaciga, koju je softver prepoznao iako se nalazila u senci.
„Bez te oznake, možda ga nikada ne bismo pronašli“, izjavili su spasioci, naglašavajući da je ovo bio ubedljiv dokaz koliko tehnologija može da pomogne u budućim akcijama spasavanja – naročito kada još postoji šansa da je nestala osoba živa.
Iako VI još uvek ima ograničenja – naročito u šumovitim područjima, pri slaboj vidljivosti ili u složenim predelima – stručnjaci smatraju da će daljim treniranjem algoritama i kombinovanjem sa klasičnim metodama spasavanja ova tehnologija postati nezamenljiv alat.
Istraživači i spasioci veruju da bi, uz odgovornu i etičku upotrebu, veštačka inteligencija mogla značajno da smanji vreme potrage i – u konačnici – spase živote.
Izvor: politika.rs
