Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak, jedan od najznačajnijih dana u završnici Velikog posta, posvećen sećanju na Tajnu večeru Isusa Hrista sa apostolima.
Ovaj dan ima posebno mesto u hrišćanstvu jer je upravo tada ustanovljena Sveta tajna pričešća. Vernici veruju da oni koji se na današnji dan pričeste, uz iskreno pokajanje, mogu dobiti oproštaj grehova.
U svim hramovima služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog, jedna od najvažnijih u toku godine. Uveče se čita dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, a vernici tokom službe kleče, prateći molitveno sećanje na njegove poslednje dane.
Veliki četvrtak je dan bez veselja i buke. Iako nije strogo zabranjeno okupljanje, naglasak je na miru, molitvi i duhovnoj pripremi za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
Posebno mesto zauzima i običaj mirovarenja. Sveto miro priprema se danima unapred, uz neprekidno čitanje Jevanđelja, a osvećuje se upravo na Veliki četvrtak. Ovaj čin simbolizuje jedinstvo i samostalnost crkve.
U narodu postoji i niz običaja koji se razlikuju od kraja do kraja. U nekim delovima Srbije upravo na ovaj dan počinje farbanje uskršnjih jaja, dok se prvo ofarbano jaje – takozvana „čuvarkuća“ – čuva tokom cele godine kao simbol zaštite doma.
U pojedinim krajevima veruje se da su na Veliki četvrtak „otvorena rajska vrata“, pa se čine dobra dela i daruje za pokoj duša umrlih. Žene često ostavljaju jaja u crkvi upravo sa tom namenom.
Postoje i lokalni običaji – u nekim selima pali se velika sveća koja gori tokom cele godine, dok u drugim krajevima ljudi izlaze na njive, ali bez rada, u znak poštovanja praznika.
Kod Srba na Kosovu i Metohiji rano ujutru boji se jedno jaje, koje se naziva „strašnik“, a zatim se njime dodiruju obrazi dece za zdravlje. Tek nakon toga farbaju se ostala jaja.
Veliki četvrtak je i dan kada se završava zvonjenje zvona – umesto toga, do Vaskrsa se koristi klepalo, drvena daska koja simbolično najavljuje tugu i stradanje.
Vernici koji poste, na ovaj dan mogu jesti hranu spremljenu na ulju i popiti malo vina, dok se na Veliki petak preporučuje strogi post, pa čak i celodnevno uzdržavanje od hrane.
OBIČAJI ZA NAREDNE DANE: Strogi post, tišina i priprema za Vaskrs
Nakon Velikog četvrtka, pred vernicima su najtužniji dani hrišćanstva – Veliki petak i Velika subota. Ovi dani obeleženi su strogim postom, molitvom i potpunim mirom, kao priprema za dolazak Vaskrsa, praznika koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
