Home Zanimljivosti Ušuškana vikendica kao beg od realnosti pandemije
Ušuškana vikendica kao beg od realnosti pandemije

Ušuškana vikendica kao beg od realnosti pandemije

0

Pekar Stevica Brusin iz Gospođinaca jedan je od kupaca vikendica u vreme pandemije. Veseli pekar sa ponosom u glasu kaže da mu se ispunila želja iz detinjstva da kupi vikendicu, ali ima još jednu – da kupi salaš. Dok se vozimo neasfaltiranim putem kaže da je kupio šljunak kako bi malo popravio put ispred svoje vikendice. Postoji ih dosta u okolini, ali samo jedna je ograđena. On kaže da je potrebno dosta ulaganja, ali da je lokacija dobra.
„Ljudi nemaju želju da ulažu u vikendice, ne shvataju kakvo je to uživanje biti u tišini. Mir je neprocenljiv. Da budem u potpunosti iskren, ne mislim da su pare glavni razlog zbog čega se ne ulaže. Istina je da narod nema para, ali ne verujem da se nema baš toliko. Oni koji nemaju vikendice plakali bi za njom i održavali bi je da je imaju, a ovi koji imaju neće da dolaze iz nekog razloga koji ne znam. Da l’ ne volu ili nisu zainteresovani, ne znam. Dođu za Prvi maj i to je to, evenutalano za neki rođendan i nema tu priče“ zbunjeno konstantuje pekar Stevica. Muzika u pozadini razgovora daje posebnu notu bezbrižnosti koju oseća četrdesedogodišnji pekar.

Nasmejan i uzbuđen što se ponovo vraća u svoju oazu mira i opuštenosti, nije mogao da prestane da hvali prirodu. Prema njegovim tvrdnjama mnogi ljudi bi se začudili koliko je bolje živeti u prirodi. Pekar Stevica Brusin otkriva da jedva čeka slobodan dan kako bi pobegao od gradske gužve i buke. „Jedva čekam da dođem ove, ovde je moj mir. Već šest godina radim u pekari noćnu smenu od devet uveče do pet ujutro. Malo i spavam. Naporan je taj tempo života. Utiče dosta i na porodicu i na društveni život. Nikad nam se ne poklapa radno vreme“ kroz osmeh nastavlja on.


S obzirom na to da je vikedicu kupio ove godine primetio je razliku između boravka leti i zimi. Pored razlike u temperaturi, poslovi su umnogome smanjeni što proporcijano označava i više vremena za uživanje i čitanje epskih drama, istorije i horora. „Leti uvek raduckaš nešto, kosiš travu malo krčiš okolo, zeleniš napreduje. Leti moraš puno da prskaš protiv krpelja, jer ih ima dosta. To je livada. Ima krava i onda prosto moraš. Brineš i za okolinu, kako neko ne bi dobio boleštinu. Okolo se ne kosi i ne održava i onda moraš ti voditi računa o svemu. Ima insekata i ne smeš paliti smeće. Zima je pravo vreme za vikendicu u svom punom sjaju. Zimi ložim vatru, čitam knjige, pijem čaj ili kafu i odmaram. Nemam toliko
posla oko vikendice preko zime“ primećuje Brusin.
Razgovor u kolima se završio, jer se mala i nedovršena vikendica našla ispred nas. Sreća na Stevicinom licu bila je i više nego vidljiva. Neograđeni deo placa sa pokošenom travom i urednom okolinom bio je Stevičin. Ispred same vikendice nalaze se četiri visoka stuba u grčkom stilu. Brusin je rekao da je to ostalo od prethodnog vlasnika, ali da nije razumeo za šta je on
isplanirao da gradi. „To je neka filozofija sa tim stubovima. Ja sam je kupio povoljnije i ona je poluzavršena. Svaki put radim pomalo. Kad sam na letnjem odmoru radim oko nje mnogo više. Planiram dogodine da je obložim spolja i da promenim stolariju. Stolarija mora biti dobra kako prostorije ne bi gubile toplotu. Napraviću letnjikovac i bazen, jer imam malu rođaku“ planski govori Brusin.


Vikendica se sastoji iz donjeg i gornjeg dela i svuda je po jedna prostorija. U prizemnom delu nalazi se kuhinja. Na starim policama nalaze se začini:šećer, so, brašno i vegeta. Plinska boca našla se u uglu prostorije. Sa desne stranje kuhinje ima mali sto i dve starinske fotelje prekrivene crvenim i braon navlakama. Kako posetiocima vikendice ne bi bilo hladno ćebad su postavljene duž cele prostorije.
„Većinu stvari sam dobio od porodice i prijatelja. Karirane i nekim delom pocepane kuhinjske krpe, deo kuhinje, stolice, presvlake, ćebad i gore krevet. Kupio sam vikendicu, ali za male potrebne sitnice nije bilo para. Čovek se uvek mora snaći (smeh)“. Dok je pekar Stevica Brusin pokazivao prizemni deo vikendice, nalazio je još poslova koje treba uraditi. Zamišlja da umesto ograde zasadi drveće. Napraviće parking za četiri auta
kako bi prijatelji mogli da dolaze, a da ne gaze travu.
„Ispred ću da napravim polukružno, a za kapiju biće korišćeno drvo i gvožđe. Od kapije napraviću stazu za direktan ulaz u vikendicu. Proširiću kuhinju i zatvoriću ovo što se nalazi kod stepenica. Promeniću kuhinju i nameštaj, samo mi za to treba vremena, a i para“ gestikulirajući
objašnjava Brusin.

Iza ulaza kuhinje, sa spoljne strane nalaze se stepenice, ali bez gelendera. Deluju oronulo. Terasa ispred druge prostorije na spratu velika je gotovo koliko i soba. Na spratu vikendice Stevica je uredio sobu za spavanje. Gornji deo vikendice mnogo je modernije opremljen. Na samom ulazu nalazi se peć i drva spremna za potpalu. Pekar kaže da je uložio najviše za sada u
sobu u kojoj spava. Dok je kuvao čaj na špiritusu i sedeo na ugaonoj garnituri iskreno je odgovorio zbog čega se uopšte opredio za vikendicu i koje knjige najviše voli da čita.
„Kada sam kupio vikendicu bili su goli zidovi. Prvo sam krečio i malterisao. Zatim, kupio sam ugaonu garnituru, imam i televizor i tu je krevet za spavanje. Bez obzira što imam TV, najviše volim da čujem vetar kako duva, dok u sobi pucketa vatra i ja čitam knjige. Sam. Bez buke. Bez drugih ljudi. Volim epsku fantastiku, istoriju i horore. Hteo sam da kupim salaš, ali
malo su se precenili. Ovo je uletelo jeftinije i to sam kupio“ iskreno odgovara Stevica. Pekar Stevica Brusin procenjuje da su neke vikendice preskupe, a da ne vrede toliko. Prema njegovim tvrdnjima epidemiološka situacija u ovom delu, nije toliko uticala na kupovinu.
On kaže da je moguće da su Beograđani kupili vikendice u okolini glavnog grada, ali da se situacija u okolini naselja Čikmeže nije puno promenila. Kroz razgovor napomenuo je da je divan prizor kada čitave porodice u okolini provode vreme zajedno bez mobilnih telefona.

Prema njegovim tvrdnjama uticaj korone viđen je letos dok su se okupile čitave porodice. „Ajde da tako kažem trenutak kad sam video uticaj korone bio je letos, kada su se okupile čitave porodice i tu provodile vreme. Granice su čas bile otvorene, čas zatvorene i ljudi nisu hteli da rizikuju sa putovanjima. Može se reći da je bila gužva s obzirom na to da je ovde uvek mirno i tiho i čim se skupi više ljudi stiče se utisak da je gužva“ kroz smeh govori on. Tokom objašnjena njegovog viđenja uticaja korone osvrnuo se na prednosti vikendice.
„Prednost vikendice u odnosu na salaš je ta što je vikendica do četiri puta jeftinija, ali ne možeš da držiš stoku. Takođe, moguće je napredovati u veštinama i naučiti još neki zanat. Gde će biti bolja praksa nego na tvom posedu? Mnogo je čistiji vazduh i čuju se ptice umesto vozila. Čist
vazduh dopirnosi boljem spavanju, nema toliko zagađivača“ nabraja Brusin. Na kraju razgovora Brusin je otkrio da ima u planu da kupi salaš. On kaže da su plac i vikendica dovoljni za majstorisanje, ali da on ne žuri sa završetkom poslova.

„Ja sam Lala ne žurim nigde. Jedan tako žurio, pa skrlj’o noge“ humoristično završava svoju priču o vikendici, pekar Stevica Brusin.