Vinarija „Botić“ iz Čuruga svakodnevno neguje svoje vinograde i po svom starom receptu pravi vino svih vrsta u okviru svog domaćinstva. Iako sada poseduju prepoznatljivo vino, nije oduvek sve teklo savršeno. Mali problemi sa radnom snagom i lošim vremenskim uslovima koji nisu uvek išli na ruku vinogradarima, zaborave se onog trenutka kada se u čašicu sipa ovaj napitak.
Vlasnik i osnivač vinarije Gavra Botić priseća se vremena kada je krenuo priču o vinu i kako su sugrađani bili skeptični i podrugljivi, misleći da neće uspeti.
– Uprkos svemu, vreme je pokazalo da rad i ljubav prema radu daju rezultate, a ako imaš kvalitet, nije teško opstati na tržištu i biti prepoznatljiv i autentičan – kaže Botić.
Za pravljenje dobrog vina potrebno je imati vrednog i čestitog šegrta, da bi imao ko da nauči i prenese znanje na buduće generacije, ali glavnu ulogu u svemu ima dobra sorta grožđa, smatra većina vinogradara. Na našim prostorima tražene su stone sorte vina koje su najisplativije i njihov plasman je veći. Lako ih je proizvesti, jer se čeka puna zrelost grožđa, dok se dezertna vina spremaju na specifičan način i piju samo uz kolače koji ne bi trebalo da budu slađi od vina.
Vlasnik ove čuruške vinarije Gavra Botić pravi razliku između gradske i seoske sredine kada je u pitanju konzumacija ovog pica.
U gradu se vino mnogo vise pije, pogotovo u restoranima, a konzumiraju ga oni koji su dobrog materijalnog statusa, dok se ostali građani i oni iz manjih sredina za vino odlučuju samo tokom slava i ponekih praznika – smatra Botić, dodajući da dok smo pili vino nismo imali problem sa natalitetom, a sad otkad pijemo više pivo imamo ozbiljan problem, a da nismo svesni toga.
Božanski napitak dostupan svima
U današnje vreme, svako vino je lični pečat proizvođača. Ono poseduje istoriju dugu oko 8.000 godina, a prva vina su nastala na prostoru Gruzije. Nekada su ga pili samo grčki bogovi, dok je danas dostupno svima, počevši od gotovo simboličnih cena, pa do onih najskupljih. Svako podneblje ima sebi karakteristično vino, pa tako i opština Žabalj. Na njenoj teritoriji, u Čurugu, postoje vinogradi i uz njih jedna mala vinarija, puna ljubavi i mirisa, koja svojim kvalitetom doseže i van granica Srbije.
Iako su mnogi primetili da uglavnom ispred svakog vinograda ima posađenih ruža, ne povezuju to kao činjenicu da je ruža glavna pomoćnica vinogradarima, nije tu samo da lepo izgleda. Ona je po sastavu osetljiva na bolesti, kao i vinova loza, pa čim je napadne rđa ili neka druga bolest, vinogradar spasava grožđe i preduzima mere prskanja.
Osnivač ove poznate čuruške vinarije, koja snabdeva neke od najpoznatijih novosadskih restorana, poručuje da je za bolju budućnost vinogradarstva bitno organizovati edukacije na tu temu. Osim toga, treba motivisati mlade da se vise posvete starim poslovima i zanatima, a da bi se oni uključili potrebno je vise tehnologa koji će ostati u Srbiji i na mlađe generacije preneti ljubav prema vinu.
U današnje vreme, svako vino je lični pečat proizvođača. Ono poseduje istoriju dugu oko 8.000 godina, a prva vina su nastala na prostoru Gruzije. Nekada su ga pili samo grčki bogovi, dok je danas dostupno svima, počevši od gotovo simboličnih cena, pa do onih najskupljih. Svako podneblje ima sebi karakteristično vino, pa tako i opština Žabalj. Na njenoj teritoriji, u Čurugu, postoje vinogradi i uz njih jedna mala vinarija, puna ljubavi i mirisa, koja svojim kvalitetom doseže i van granica Srbije.
D. M.
