Sretenje, koje se obeležava 15. februara, jedan je od najznačajnijih datuma u istoriji i tradiciji Srbije, jer u sebi objedinjuje državno i duhovno značenje. Ovaj dan istovremeno je Dan državnosti Republike Srbije i veliki verski praznik – Sretenje Gospodnje.
Kao državni praznik, Sretenje nas podseća na dva ključna događaja koji su oblikovali srpsku državnost. Na taj datum 1804. godine u Orašcu podignut je Prvi srpski ustanak, čime je započeta borba za oslobođenje od osmanske vlasti i obnovu državnosti. Takođe, 1835. godine donet je Sretenjski ustav – prvi moderni ustav Srbije, kojim su postavljeni temelji savremene države, vladavine prava i građanskih sloboda.
Istovremeno, Sretenje ima duboko versko značenje u pravoslavnoj tradiciji. Obeležava se kao dan kada je Bogorodica u hram u Jerusalimu donela malog Isusa, gde ga je dočekao pravedni starac Simeon. Ovaj susret simbolizuje prepoznavanje i susret čoveka sa Bogom, ali i susret starog i novog – vere, nade i spasenja.
Zbog toga Sretenje predstavlja jedinstven praznik koji spaja nacionalni identitet i duhovne vrednosti. To je dan kada se podsećamo borbe za slobodu, stvaranja države i značaja zajedništva, ali i prilika da se okrenemo veri, tradiciji i vrednostima koje su vekovima oblikovale srpski narod.
Obeležavanje Sretenja podseća nas da su državnost i duhovnost neraskidivo povezane – u istoriji, ali i u savremenom životu Srbije.
