FormatŽabalj

Mlada Čuružanka Marija Vujkov učenica je trećeg razreda Gimnazije u Bečeju, a poseduje izuzetan talenat za crtanje i slikanje, pa njeni Čuružani već uveliko kažu da će imati čime da se ponose. Marija crta od ranog detinjstva, a kada je imala deset godina roditelji su već primetili ozbiljan talenat. Uskoro je krenula da crta i portrete, sa kojima je brzo napredovala. U leto prošle godine prvi put je probala akrilne boje i kupila svoje prvo platno. Tada je otkrila da joj slikanje pruža slobodu i oprobala se u slikanju uljanim bojama i još više zavolela slikarstvo.

„Priroda i mesta koja posećujem me trenutno veoma inspirišu. Često slikam planinske pejzaže, jer sam često posećivala Bosnu i provodila vreme na Tari, još uvek sam pod utiskom tog kraja, i volim da oživim lepa sećanja kada slikam prirodu koja me podseća na taj predeo. Takođe, živim veoma blizu Tise, pa je i ona izvor inspiracije za slike. Često kad šetam kraj Tise, uhvatim sebe kako razmišljam o tome kako bi određen kadar mog pogleda činio fantastičnu sliku. Iako jako volim prirodu, ne planiram samo nju da ovekovečim u mojim delima. Kada budem bila veštija što se slikanja i crtanja čoveka tiče, planiram da slikam portrete u baroknom stilu i da počnem da slikam priče o ljudima“, priča Marija Vujkov.

Od ove mlade slikarke i stariji mogu mnogo da nauče. Kako ističe, prava umetnička sloboda dolazi iz posvećenog pristupa svom zanatu.

„Za mene umetnost nije oslobođenje od pravila, već disciplinovana sloboda. To je citat Oda Nerdruma, norveškog slikara, koji često koristim. Njegovi stavovi se često poklope sa mojim. Iako je umetnost vid sopstvenog izražaja i kreativnosti, na nju ne treba gledati kao potpuno odbacivanje pravila, discipline i umeća. Ono što je karakteristično za klasično slikarstvo je da delo govori i prenosi poruku samo za sebe, bez bilo kakvog obajšnjenja umetnika. Volim priče koje su vanvremenski naslikane i koje će ljude dirnuti i pokrenuti, jer po meni to je dokaz pravog umeća. Ono što volim kod slikarstva jeste što mi slikari imamo priliku da idealizujemo i naslikamo ljude ili prirodu još lepše i senzualnije, nego što zapravo jesu, meni to predstavlja pravi izazov ali i uživanje“, objašnjava Vujkova.

Virtuozi koji je najviše impresioniraju jesu Rubens, Karavađo, Rembrant i Ticijan. Kako naglašava, ono što je zajedničko za ove slikare jesu izvanredne, dinamične kompozicije slika i priče koje su odlično predstavili.

„Jedan od omiljenih elemenata Karavađovih i Rembrantovih slika jeste odnos svetla i tame, tj. njihov kontrast i način na koji to utiče na atmosferu i radnju same slike. Kod Rubensa mi je zadivljujuće prikazan odnos između više figura i sam njihov pokret koji je fantastično uhvaćen. Što se tiče pejzažista, najviše volim Ivana Šiškina, Alberta Birštata, slikare Holandske škole 18. veka i Džona Atkinsona Grimšoa. Što se tiče umetnika sa naših prostora, inspirišu me Uroš Predić i Paja Jovanović“, kazala je čuruška umetnica.

Marija Vujkov želi da se nakon završetka srednje škole posveti stvaranju i unapređivanju svog rada i znanja. Prvo na listi planova joj je da upiše likovnu akademiju, za šta se konstantno priprema.

„U skorije vreme želim da počnem da učim da slikam portrete i ljudsku figuru po živim modelima, kako bih izgradila temelj za ono što zapravo želim da slikam, jer koliko god volela prirodu i pejzaže, na dužem planu, ne želim da se zadržim samo na tome. A životna misija mi je da i ja jednog dana budem majstor svog zanata i naslikam monumentalne slike koje će dirnuti ljude. Takođe, jednog dana ću dati sve od sebe da stečeno znanje podelim sa drugim mladim slikarima koji gaje ljubav prema onome što rade i isključivo sa onima koji se pronalaze u klasičnom slikarstvu“, odlučna je talentovana Marija.

 

 

 

Izvor: dnevnik.rs

 

Kategorije: Čurug

0 komentara

Ostavite odgovor

Avatar placeholder

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *