Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 28. avgusta obeležavaju praznik Uspenja Presvete Bogorodice, poznatiji kao Velika Gospojina, a post u čast ovog dana počinje u utorak, 14. avgusta
Posti se 14 dana, na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu. Post se završava 27. avgusta.
To je najkraći, dvonedeljni post, ali veoma strog, ispred kojeg po strogosti prednjači samo Vaskršnji. Uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice Majke Božije koja je vreme pre upokojenja provela u stalnom postu i molitvi.
Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.
Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.
Prema narodnom verovanju, svi običaji na današnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato običaji nalažu da se danas u jelo stavi malo ove biljke i posluži ukućanima, kako bi vas Presveta Bogorodica zaštitila od zla.
