Home Zanimljivosti Najvažnija hrana za bebin mozak: Šta preporučuju pedijatri?
Najvažnija hrana za bebin mozak: Šta preporučuju pedijatri?

Najvažnija hrana za bebin mozak: Šta preporučuju pedijatri?

0

Neadekvatna ishrana tokom prve dve godine bebinog života povezana je s nižim koeficijentom inteligencije, problemima u ponašanju i manjim uspehom u školi.

Ove hranjive namirnice su posebno važne za rani razvoj mozga:

Proteini: meso, riba, jaja, jogurt, pasulj, žitarice Cink: govedina, svinjetina, Bakar: cele žitarice, krompir Gvožđe: govedina, piletina, riba, obogaćene žitarice, spanać Selen: tuna, piletina, obogaćena testenina, jaja, smeđi pirinač Kolin: govedina, perad, jaja, losos Folna kiselina: spanać, sok od narandže, avokado Jod: Bakalar, jaje, konzervisana tunjevina Vitamin D: Losos Vitamin K: Kelj, brokoli, borovnice Vitamin B6: Žitarice, banane Vitamin B12: Govedina, jogurt, sir Polinezasićene masne kiseline dugog lanca: riba, ulje repe, lanene semenke, suncokretovo ulje.

Beba uči da žvaće i gura jezikom hranu ka nepcima, pa prva hrana treba da bude kašasta kako bi je beba što lakše progutala. Prvi kašasti obroci služe da se beba navikne na kašiku i nove ukuse. Zbog novog ukusa, bilo bi dobro da se prvih dana držimo iste vrste kašice. Najbolje je početi sa kašama od žitarica bez glutena, a to su pirinač, kukuruz i proso. Žitarice bez glutena imaju veoma mali alergijski potencijal i stoga pripadaju najbezbednijim prvim namirnicama.

Tri nedelje nakon uvođenja žitarica, možete uvesti povrće. Od povrća treba birati ono koje ne stvara teškoće sa varenjem i ne spada u jače alergene.  Za početak su idealni krompir, šargarepa, tikvica. Zatim možete uvesti i: avokado, bundevu, karfiol, blitvu, grašak, kelerabu, kelj, spanać i brokoli.  

Važno je da pravite razmake od par dana između uvođenja nove namirnice. Na ovaj način, ne samo da se dete navikava na ukus pojedinačne namirnice, već se lakše utvrđuje koja namirnica detetu ne prija, uzrokuje alergijsku reakciju ili intoleranciju.

Nakon povrća možete uvrstiti i voće. Od voća u početku birajte lako svarljivo voće kao što su kruška, jabuka, breskva, kajsija i banana.

Trudite se da ne mešate više vrsta voća (prvih dana davanja) kako bi se beba upoznala sa ukusom jedne namirnice, a i zbog rizika od alergijskih reakcija na pojedino voće.

Kada dete napuni 6 meseci, u ishranu bebe uvrstite žumance. Prvo osminu, zatim, četvrtinu, polovinu, pa onda i celo žumance.

Sa navršenih 7 meseci možete početi i sa mesom. Važno je da bude dobro skuvano i izmiksano. Da biste smanjili rizik od alergije, prvo počnite sa ćuretinom i jagnjetinom, a zatim i sa piletinom i junetinom. Sa 7-8 meseci možete početi da bebi dajete meki sir, jogurt, kiselo mleko i kefir. Od 8. meseca uvrstite ribu, najbolje losos, tunu ili skušu, jer obiluju omega 3 masnim kiselinama, veoma važnim za razvoj mozga.


Ako se bebi ne dopada novi ukus (pljuje ili odbija novu hranu), nemojte je siliti, već probajte ponovo za nekoliko dana. 

Nemojte soliti bebinu hranu, čak i kada se vama čini neukusnom. Bebama je do 1. godine potrebno vrlo malo soli (manje od 1 gr dnevno). Bubrezi još uvek nisu spremni za obradu veće količine od ove. Maloj deci (od 1 do 3 godine) je takođe potrebno vrlo malo soli (manje od 2gr dnevno).  

Posmatrajte je, daće vam do znanja ako je sita ili ne želi više da jede, pa tada i stanite sa hranjenjem.  

Ono što im ne smete davati jeste sledeće: šećermed (do drugog rođendana), citrusno voće (do prvog rođendana), so,  sirovo i nedovoljno kuvano meso, orašasti plodovi (alergeni koje možete početi davati po malo, ali samlevene), sokovikravlje mleko (do 1. rođendana, iako već i pre možete dodavati po malo u kašice, ali nipošto od njega napraviti celi obrok).