Home Gospođinci Mladi Gospođinčanin počeo da se bavi zanimljivom veštinom
Mladi Gospođinčanin počeo da se bavi zanimljivom veštinom

Mladi Gospođinčanin počeo da se bavi zanimljivom veštinom

0

Gospođinčanin Mihajlo Bubnjević, učenik je četvrte godine elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin” mlad, ali i iskusan električar radi već četiri godine u struci. Odnedavno je počeo da se bavi pirogafijom. Perspektivan, talentovan i radoznao mladić priznao je da ga je umetnost oduvek zanimala.

“Mislim da smo sestra i ja nasledili talenat za crtanje. U slobodno vreme gledam tutorijale na internetu. Inspiraciju za graviranje sam pronašao na Jutjubju. Gledao sam snimak, probao i uradio. Konkretno inspiracija za prvu kutiju došla je tako što sam želeo da poklonim nešto unikatno, a opet funkcionalno. Delovalo mi je zanimljivo i pokušao sam da napravim nešto slično. Trebalo mi je vremena, ali uspeo sam da napravim poklon – kutiju koju sam i naumio”.

Svestran električar Mihajlo demonstrirao je pravljenje slične kutije i pokazao korak po korak kako se pravi jedinstven ručni rad. Seo je za sto, hiruškom preciznošću izmerio je mere potrebne za stranice kutije. Zatupljenom olovkom po glatkom drvetu i preciznim pokretima uz pomoć lenjira označio je deo za sečenje. Brzim, ali pažnjivim trzajima testere isekao je stranicu kutije. Stidljivo je počeo da objašnjava proces pravljenja.

“Prvo se obradi šperploča, iseče se i išmirgla kako bi bile ravne ivice. Nakon toga uzimam  šablon i indigo i precrtam preko drveta. Šablon može da se skine sa interneta, a može osoba  i sama da nacrta. Zatim uzmem pirograf i preko iscrtanog dela drveta prelazim polako njima. Bitno je biti precizan da bi krajnji rezulat bio što bolji. I taj postupak ponavlja se u svim delovima. Posle toga spajam sve lepkom i pričvršćujem stolarskim stegama i ostavljam da prenoći. Različite nijanse linija dobijaju se menjanjem brzine prelaska pirografa preko materijala. Poslednji korak je lakiranje. Znam da pirografija na grčkom znači “crtanje pomoću vatre” i da je neophodna preciznost”.

Dok je radio na crtežu pomoću šablona i indiga blag, iskren osmeh mogao se nadzreti. Oči su mu zasijale. Kroz razgovor je otkrio da je sam napravio pirograf po uputstvu interneta. Mihajlo sa sigurnošću kaže da svi koji žele nešto da rade i naprave danas to mogu.  Mirnim, tihim i pomalo nesigurnim glasom on pravda zapostavljanje svog talenta. Prema njegovim rečima, kao mali voleo je da se igra očevim alatom i nakon završene osnovne škole za njega je jedina opcija bila elektrotehnička škola. Pored napomenutih poslova on privatno sa starijim kolegom namešta i klima uređaje.

“Pirograf sam napravio od starih, ali ispravnih delova koje imam kao otpad od struje. Takođe potrebne su iglice za crtanje to se može kupiti u apoteci, ili vam može neko doneti ako radi u bolnici (smeh). Sve se može napraviti, samo treba malo truda. U radnom vremenu sam električar, a u slobodnom umetnik. Ovo mi je relaks za celo telo, ali i dušu. Ruka mi se smiri od silnog štemanja. Zanimljiv mi je hobi jer je sve od prirode, ništa nije veštačko i kreativno je. Mislim da su moje generacije, bar u ovim godinama, više skoncentrisani na potrošnju nego na zaradu. Radim više da bih mogao sebi da priuštim materijal koji mi je potreban za obavljanje različitih poslova jer ih radim dosta. Ne mislim da radim nešto spektakularno, samo ono što je potrebno”.

Skroman mladić kaže da razmišlja o prodaji i širenju umetničkog posla, koliko god je to moguće. Uvideo je da mu je hobi zanimljiv, ali i da postoji mogućnost zarade. Sramežljiv i dobrodušan odlučio je da pravi krstiće za manastire i velikodušno ih poklanja.

“Nemam još uvek naloge na društvenim mrežama, ali planiram da napravim. Pitanje je da li će krenuti prodaja, ali znam da se može dobiti lepa svota novca za ručni rad koji može da se uloži dalje u materijal i posao. Što se tiče pravljenja krstića za manastir trenutno čekam da se osuši drvo pa ću početi. Kad je sezona ljuštika, pravim i venčiće. Slobodno mogu reći da se to lepo prodaje.  Mislim ne moraju  se venčići praviti samo od ljuštike i čekati određeno ćveće može se praviti od čega god. Kažem da je za sve ključno da čovek ima volju, a mi smo mladi i treba da je imamo u izobilju”.

Kreativan mladić Mihajlo čuvar je starih vrednosti u novom dobu i ne odriče se primarnog kao ni dodatnog posla i zaključuje da je najvažnije biti pošten, vredan i da trud u tom slučaju ne može da ostane nenagrađen.

B. E.