Ulaskom kombajna na njive zvanično je započela ovogodišnja žetva na vojvođanskim njivama. Manifestacijom „Žetveni dan“ u Čurugu počeo je najvažniji godišnji posao i simbolično je označen početak žetve pšenice. Zadružni savez Vojvodine organizuje taj događaj već četrnaestu godinu zaredom, ovog puta na parcelama suorganizatora i ovogodišnjeg domaćina Zemljoradničke zadruge „Čurug“, koja je proslavila 109 godina postojanja, a osim što je bogata po tradiciji, poznata je i po velikim uspesima. Podršku manifestaciji pružili su i Privredna komora Vojvodine, kao i Garancijski fond Vojvodine.
Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov već dugi niz godina permanentno radi na promociji zadrugarstva i među prvima je rekao da je budućnost vojvođanske poljoprivrede u zadrugama, a da mali proizvođači samo udruženi mogu očekivati bolju budućnost.
„Negujemo kult pšenice i trudimo se da ona ne bude samo plodored, nego da ima značaj koji je imala i do sada. Kao i svake godine, naša stručna služba uradi kalkulaciju troškova proizvodnje pšenice, a kada je u pitanju rod za 2018/2019. ti troškovi iznose 98.870 dinara, pa bi tako cena pšenice trebalo da iznosi 19,21 dinara bez akumulacije, a sa određenom akumulacijom 21,20 dinara“, kazao je Jovanov i dodao podatak sa terena, a to je da prelaznih zaliha pšenice nema, odnosno silosi su prazni i čeka se nova pšenica, čiju će cenu odrediti tržište.
Već tri godine vojvođanski Zadružni savez ima izuzetno dobru saradnju sa Pokrajinskom vladom, koja ih je, kako su naglasili, uključila u sve konkursne linije, a imaju i veliku podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koja je im mnogo znači i koja je rezultirala činjenicom da se većina zadruga u Vojvodini više ne bavi samo golim opstankom, već ide putem razvoja i investicija. Pokrajinska vlada je iz svog budžeta izdvojila više od 20 milijardi dinara tokom prethodne tri godine direktno za subvencionisanje poljoprivrede, a oko 65 miliona evra indirektno, odnosno za investicije u okviru sistema vodoprivrede, za kanalsku mrežu i poboljšanje kapaciteta kanalske mreže, kako bi još oko 107.000 hektara bilo stavljeno pod sisteme za navodnjavanje.
Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević osvrnuo se na ovogodišnje loše klimatske uslove, koji su se odrazili na poljoprivrednu proizvodnju, odnosno na rod pšenice.
„U narednim godinama moramo činiti sve što je do nas da predupredimo štete koje na taj način nastaju i upravo zato se u Pokrajinskoj vladi opredeljujemo za tehnološko osavremenjavanje proizvodnje, uvođenje novih površina pod sisteme za navodnjavanje i za sve ostalo što podstiče modernu i intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju“, naglasio je Milićević.
Poznato je da je Vojvodina žitnica i kao takva kroz vekove hranila je milione ljudi, za hlebna zrna kažu da su dragocena i da su zrna života, a za poljoprivrednike ona nisu samo usevi, već se njima ponose i obično donose prvi dinar u godini, pa je zato „Žetveni dan“ praznik za sve one koji žive od poljoprivrede.
Poljoprivrednik iz Čuruga Milorad Milinkov pomalo je razočaran, jer će, kako kaže, žetva ove godine dosta podbaciti.
„Na proleće nas je zadesila jaka suša, pa je čak došlo i do sušenja pšenice, međutim kasnije su pale velike kiše, koje su delimično pomogle, ali ipak nedovoljno. Sam start nije bio dobar, pa i pored svih zaštita pšenice protiv bolesti i korova, ove godine biće manji prinosi i verovatno lošiji kvalitet“, rekao je Čuružanin.
Iako je ova godina teška za paore i za proizvodnju pšenice, nadaju se da će se ostvariti neki prosečan rod ili bar ne mnogo ispod proseka. Prema podacima, oko 560.000 hektara pšenice, koliko je posejano prošle godine u Srbiji, obezbediće rod od otprilike 2,7 miliona tona, što će biti dovoljno za domaće potrebe, ali i oko milion tona za izvoz.
Važno uključiti mlade u poljoprivredu
Predsednik Opštine Žabalj Čedomir Božić istakao je da će se lokalna samouprava truditi da podstakne mlade da se bave poljoprivredom.
„Već godinama se maksimalno trudimo da pomažemo rad poljoprivrednika, u skladu sa mogućnostima, kao i da im olakšamo funkcionisanje. Nadamo se da će upravo taj dobar odnos prema agraru rezultirati sve većim brojem mladih koji će se uključiti u poljoprivrednu delatnost i koji će nastaviti da održavaju i neguju vojvođanske njive“, poručio je Božić.
M. Rašić
