Home Čurug Lazar Paču, čuružanin koji je lečio sirotinju besplatno
Lazar Paču, čuružanin koji je lečio sirotinju besplatno

Lazar Paču, čuružanin koji je lečio sirotinju besplatno

0
0

Dr Lazar Paču bio je lekar koji je napustio ordinaciju da bi kao ministar finansija postao legenda.

Najbolji srpski ministar finansija rođen je u Čurugu 1. marta 1855. godine od oca Stefana koji je bio sveštenik u čuruškoj crkvi i majke Sofije koja je poticala iz čuruške kuće Cvetića, iz koje je potekao i čuveni glumac i dramski pisac Miloš Cvetić. Imao je dva brata: Đorđa i Ivana. Oženjen je bio Lenkom Zaho, inteligentnom i obrazovanom ženom koja je obožavala svog supruga. “Bio je jedan retko pametan i pošten čovek iz koga je isijavala nekakva hitrina“, izjavila je njegova supruga Lenka dve decenije posle muževe smrti.

Osnovnu školu je završio u Čurugu, a srpsku gimnaziju u Novom Sadu.
Zbog ranog gubitka oca, a zatim i brata, Lazar je ozbiljno vodio računa o svom zdravlju, zdravoj ishrani i vežbanju. To je bio i jedan od razloga zbog kojih upisuje studije medicine u Cirihu. Za vreme studija se družio sa Perom Todorovićem i Nikolom Pašićem. Studije je prekinuo 1878. godine, kada zajedno sa Perom Todorovićem dolazi u Novi Sad i osniva list „Straža“. Međutim, vlast ih je proterala, nakon čega se vraća u Berlin i završava studije medicine. Zbog svoje doktorske disertacije o reumi, dr Lazar Paču je istican kao jedan od izumitelja modernog lečenja reumatizma. Dr Lazar Paču je u svojoj lekarskoj ordinaciji u Beogradu, lečio sirotinju od 1 do 3 časa popodne. Pored sirotinje, on je besplatno lečio i đake i glumce, ali ni od bogatih pacijenata nije umeo adekvatno da naplati lekarsku uslugu.

Njegova životna preokupacija bila je ekonomija i politika.
U politiku je Laza došao odozgo, namučeći se na terenu oko poslaničkih mandata. Može se reći da je on, uz Nikolu Pašića, bio ključni čovek i glavni arbitar Radikalne stranke. Za ministra finansija Nikola Pašić je postavio doktora Lazara Pačua 1904. godine u vreme kada su Srbiju potresali brojni problemi. Biti ministar finansija Srbije u doba kada je kroz njgove ruke prolazilo mnogo što šta nije bilo lako. Paču je u tri navrata bio glavni čuvar srpske državne kase (1904-1905, 1906-1908, i 1912-1915), a prethodno čitavih osam godina (1889-1897) šef  Monopolske uprave, jedne od ključnih ustanova poreske administracije. Ključ uspešne finansijske politike ministra Lazara Pačua leži u najstrožijem držanju budžetskih okvira. U njegovo vreme niko se nije usuđivao da prekorači budžet, uključujući tu i predsednika Vlade, pa čak i kralja Petra I. Gledao je da bude bogata država i da bude bogato društvo, verujući da u jednom takvom sistemu čovek i ne mora biti bogat. Za vreme njegovog upravljanja ministarstvom dinar je postao konvertibilan, prvi i jedini put u istoriji Kraljevine Srbije, a samim tim zemlja je dobila politički ugled i prestiž u Evropi.

Anegdota vezana za život dr Lazara Pačua.
Mnoge su anegdote vezane za ime gos’n Laze, kako su ga zvali u čaršiji. Najzanimljivija je ona oko kralj Petra I Karađorđevića kada mu je hitno trebalo 200.000 dinara. Kralj je poslao svog sekretara kod ministra Pačua da mu u napred isplati sumu od vladareve plate. Gos’n Laza ga sasluša, osmehnu se i reče: “Ne može!”. Svoju odluku je objasnio ovako: “Umre kralj, ne daj Bože, a smrtan je kao svi mi. Ko će onda da vrati dug državnoj kasi? Zna se, Laza. Ili, političari nateraju kralja da abdicira. Ko će onda da plati dug? Opet Laza.” Tako Laza nagovori sekretara da ode u kreditnu zadrugu i uzme zajam, da njega ne bi bolela glava.

Kuća dr Lazara Pačua u Čurugu

Lazar Paču je pripadao vrsti ljudi krajnje racionalnih, lišenih maštanja i olakog oduševljenja. Fizički je bio trom, nizak rastom, a okrugao i težak. Važio je za čoveka hladne glave, uvek prizemnog, duboko predanog formuli zdravog razuma i čiste računice. Živeo je skromno i štedljivo. Voleo je da čita klasike, gaji kanarince i sluša muziku ispred „Kolarca”. Osim kuće sa ogromnom bibliotekom, i nekoliko jutara zemlje u svom rodnom Čurugu, koje je nasledio od oca, ništa drugo od imovine nije imao. Velika želja mu je bila da se kao penzioner vrati u svoje rodno mesto, ali nažalost početkom ofanzive na Srbiju se razboleo i povukao u Vrnjce gde je i umro 12. oktobra 1915. godine.

Spomen-bista dr Lazara Pačua

Zahvaljujući predsedniku Opštine Žabalj Čedomiru Božiću, na Spasovdan ove godine podignuta je spomen-bista dr Lazaru Pačuu u centru Čuruga, čime je sačuvan od zaborava jedan od najčuvenijih ličnosti srpskih finansija.

Izvor:
“Dr Laza Paču, legenda srpskih finansija” – Dimitrije Boarov
„Čurug kroz istoriju“
Tekst: J. Vuleta
Foto: J. Vuleta