Od 1. oktobra počinje primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, na koji je Srbija čekala gotovo 15 godina, a koji će svim građanima omogućiti jednak pristup pravdi, najavila je ministarka pravde Nela Kuburović.
Kuburović je istakla da je dosta toga urađeno kako bi sve bilo spremno za početak primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Ministarka je dodala da će od 1. oktobra mogućnost pravne pomoći imati lica koja su socijalno ugrožena, korisnici socijalne pomoći i dečijeg dodatka, lica koja bi se angažovanjem advokata i plaćanjem sudskih postupaka našla u toj situaciji i ranjive grupe.
„Bitno je da se omogući pristup pravdi građanima, da oni koji do sada nisu bili u mogućnosti da ostvare svoje pravo to sada mogu. Bitno je i da imamo državu koja je finansijski stabilna i koja može da obezbedi takva novčana sredstva, to nisu mali iznosi“, rekla je Kuburović.
Kuburović je dodala da korisnici neće plaćati naknadu za advokate, već da će one biti plaćane iz republičkog budžeta i budžeta lokalnih samouprava, koje su prve kontakt tačke i gde će građani podnositi zahtev za besplatnu pravnu pomoć.
Lokalne samouprave će, potom, građane upućivati na pružaoce besplatne pravne pomoći, koji su u najčešćim situacijama advokati.
Nedolično ponašanje sudija narušava poverenje javnosti
Nedolično ponašanje nosilaca pravosudnih funkcija narušava poverenje javnosti u rad sudova i tužilaštva, poručila je Kuburović.
Komentarišući slučajeve nedoličnog ponašanja pojedinih sudija i tužilaca o kojima su mediji u proteklom periodu pisali, Kuburović je rekla da nosioci pravosudnih funkcija to treba da budu 24 sata dnevno i da svojim svakodnevnim ponašanjem opravdaju poverenje javnosti, ali i da pokažu da su nezavisni.
„U poslednjih nekoliko meseci pojavilo se nekoliko događaja – sudija je razrešena zbog golišavih fotografija, imali smo sudiju koja je u toku radnog vremena pevala i slavila u kancelariji, to sve baca lošu sliku na kompletno pravosuđe“, rekla je Kuburović.
Govoreći o presudi Apelacionog suda u Beogradu u slučaju trinaestogodišnje Romkinje, Kuburović je naglasila da zakoni treba da važe za sve podjednako.
„Ako ja kao ministar komentarišem pravosnažnu sudsku odluku, biće da utičem na nezavisan rad sudija. Ali, činjenica je da Autonomni ženski centar ne kritikuje prvi put, oni su veoma kritični prema postupanju sudija i tužilaca kada su u pitanju slučajevi nasilja u porodici“, rekla je Kuburović.
Kuburović je podsetila da je Srbija potpisnica Istanbulske konvencije, da je prethodnih godina puno uloženo u borbi protiv nasilja u porodici i protiv diskriminacije, da smo uvodili krivična dela za koja su se u početku svi smejali, poput krivičnog dela prinudnog zaključenja braka.
„Tendencija je poštovanje ljudskih prava, pre svega zaštita žena i devojčica, mislim da u ovom slučaju devojčica nije bila zaštićena na pravi način“, rekla je Kuburović.
Protiv dece starije od 14 godina se može voditi postupak
Kuburović je izjavila da su dve devojčice, protiv kojih su zbog maltretiranja drugarice u srednjoj školi u Barajevu podnete krivične prijave, starije od 14 godina i da se, prema tome, protiv njih može voditi postupak.
Kuburović je objasnila da se, prema srpskim propisima, protiv dece starije od 14 godina može voditi postupak u slučaju vršnjačkog nasilja.
„Naš Zakon o krivičnom postupku i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnog dela predviđa da ne možete do 14 godina krivično da odgovarate, prema Porodičnom zakonu postoji odgovornost roditelja za ponašanje deteta. U slučaju u Barajevu je reč o deci koja su starija od 14 godina, tako da može da se vodi postupak“, rekla je Kuburović.
Kuburović je istakla da se vršnjačko nasilje tretira i kroz Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
„Predvideli smo situacije koje se odnose i na ovakve slučajeve, vodili računa o ranjivim grupama, a deca to jesu“, rekla je Kuburović.
Kuburović je navela da Ministarstvo pravde uglavnom reaguje u situaciji kada treba represivno delovati, kada se nasilje dogodi, ali da celo društvo treba da se bori protiv nasilja.
„Oni koji rade u vaspitnim ustanovama treba da vode računa o promeni ponašanja dece, da li možda jesu žrtve nasilja i da reaguju pravovremeno. To je jedna od obaveza u Zakonu o sprečavanju nasilja, da svako ko primeti nasilje to i prijavi i pravovremeno reaguje“, navela je Kuburović.
Izvor: Tanjug/TV Pink
