Zbog naglog otopljenja, pa naglog zahlađenjena na oprezu bi trebalo da budu oni sa bolestima srca, krvnih sudova i pluća.
Nagle promene vremena ne prijaju onima sa kardiološkim i pulmološkim problemima. Pad atmosferskog pritiska izaziva smanjenje količine kiseonika u organizmu, a to dovodi do „manjka” u srčanom mišiću i mozgu.
Kada zahladni najviše poziva upućuju srčani bolesnici sa bolom u grudima, jer oni reaguju na hladno, vetrovito, što može da izazove anginu pektoris i eventualna pogoršanja.
Naglo zahlađenje izaziva spazam krvnih sudova koji može dovesti do hipertonične krize, a zbog pada atmosferskog pritiska dolazi do smanjenja količine kiseonika u organizmu, što dovodi do njegovog nedostatka u srčanom mišiću i mozgu. Od tegoba mogu da se jave bol u grudima i glavi.
Povećana vlažnost i jak vetar loše se odražavaju i na stanje kožnih bolesti. Hronično oboleli mogu u ovim danima da budu umorni i bezvoljni, dekoncentrisani, a osobe s nižim pritiskom verovatno će se osećati pospano i usporeno. Oni koji imaju problema sa koštano-zglobnim sistemom mogu osetiti bolove i grčeve u mišićima.
Astmatičar, na primer, oseti i reaguje od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature. Zbog toga treba pratiti bioprognozu, da bi se, uz savet lekara, sa što manje tegoba prebrodilo kolebanje vremena.
Nagle promene vremenskih prilika utiču na fiziološko stanje male dece čiji se organizam još nije adaptirao na spoljašnje uslove, kod mladih u pubertetu zbog hormonalnih promena, kao i kod trudnica i žena u klimaksu. Tegobe su izraženije i kod starijih, ali i onih koji imaju osteoporozu ili neku reumatsku bolest.
Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju. U ovakvim situacijama treba poštovati jednostavno zlatno pravilo – umerenost. Treba ograničiti fizičku aktivnost, i ne treba preterivati sa hranom, naročito ne s masnim i slanim jelima.
