Izložba „Crno i belo – Priča o čokoladi” otvorena je polovinom septembra u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada (Dunavska 29), a za biće otvorena za posetioce do kraja oktobra. Autorke izložbe su iz beogradskog Prirodnjačkog muzeja Desa Đorđević Milutinović i Olga Vasić, koje su se bavile čokoladom kroz nekoliko aspekata, počevši od najranije istorije do danas.
Izložba prati čokoladu od njene prapostojbine u Meksiku, gde su je Maje i Asteci smatrali pićem bogova, pa do gotovo kultne slave širom planete, koju je doživela tokom 20. i 21. veka. Jedinstvena poslastica je na svom neobičnom putu dugom više od 5.000 godina menjala kontinente, narode i namene, od afrodizijaka sa španskih dvorova, preko čudotvornog leka prodavanog u apotekama i damskog napitka namenjenog plemstvu, sve do poslastice dostupne svakom.
Autorka izložbe i muzejska savetnica u penziji Olga Vasić, po profesiji botaničarka, smatra da su ljudi, zahvaljujući razvijenoj tehnologiji proizvodnje kvalitetnih čokolada i raznovrsnoj ponudi, naučili da uživaju u njoj, ali su i shvatili da ona ima i blagotvorno dejstvo.
„Pravi ljubitelji i poznavaoci nisu u opasnosti da im to što vole i u čemu uživaju postane rutina, dosada ili da se time prezasite, jer oni istražuju, probaju, žele da saznaju više i da svoja iskustva podele sa drugima“, kaže naša sagovornica, dodajući da ljubiteljima ova izložba pruža mogućnost da bolje upoznaju tu poslasticu, a ima za cilj i da ostalima pokaže zašto treba da je vole.
Autorke naglašavaju da je poruka izložbe da je sve što čovek koristi i sve na čemu se bazira razvoj i napredak ljudske civilizacije, direktni ili indirektni dar prirode, pa je to pravi razlog zbog kojeg treba da živimo u skladu sa njom. Iako je proizvod ljudskog znanja, iskustva i umeća, današnja omiljena poslastica ima ishodište u prirodi. Svi sastojci potiču iz biljnog i životinjskog carstva, a čokolada je ta koja ih ujedinjuje.
Detaljne i sveobuhvatne informacije o proizvodu koji je tesno povezan sa prirodom omogućavaju posetiocima da uvide višestruki značaj čokolade za čoveka, ne samo kao slatkiša, već kao i privrednog, ekonomskog i civilizacijskog faktora. Zbog toga je izložba multidisciplinarna, obuhvatajući botanički, zoološki, agrikulturni, ekonomski, medicinski, istorijski, etnološki i civilizacijski aspekt.
Svaka vrsta ima svoju prednost
Svi osnovni sastojci čokolade su korisni, ali zavisi koliko i za koga. Crna čokolada je, po mišljenju mnogih stručnjaka, najbolja zbog visokog sadržaja kakaoa, ali kod osetljivih osoba visok procenat teobromina može da izazove glavobolju. Mlečna i bela čokolada sadrže veliku količinu mleka, ali i šećera, koji nije preporučljiv. Autorka izložbe Olga Vasić kaže da svako treba da odabere onu vrstu koja mu najviše odgovara.
„Zbog količine aktivnih supstanci koje imaju blagotvorno dejstvo na emotivno, fizičko i zdravstveno stanje organizma, za odrasle je najbolja crna čokolada, a za najmlađe su specijalne dečje, sa visokim sadržajem mleka, u kojem se nalazi kalcijum potreban za njihov rast i pravilan razvoj.“
Gorka strana čokolade
Iako pomisao na čokoladu skoro uvek izaziva pozitivna osećanja, autorke izložbe poručuju da ne smemo zatvoriti oči pred činjenicom da hiljade radnika, najviše dece, u robovskim uslovima radi na ilegalnim plantažama kakaovca, od kojeg nastaje čokolada. Da bi se ovakvoj praksi stalo na put, uvedene su posebne oznake na čokoladama, kao što je „Fair Trade”, odnosno pravedna trgovina, što znači da u njenoj proizvodnji nema nelegalne trgovine ni robovskog rada.
M. R.
