Očekujem značajno povećanje minimalne cene rada, kaže ministar za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
Najavio je da će u narednih deset dana održati sastanke sa poslodavcima i predstavnicima sindikata kako bi čuo njihove stavove nakon čega će početi formalni pregovori o novoj minimalnoj ceni rada.
Đorđević je rekao da ga je ministar finansija Siniša Mali na nedavnom sastanku uoči početka pregovora sa predstavnicima sindikata i poslodavaca o povećanju minimalne cene rada, upoznao sa svim parametrima koji utiču na visinu minimalne cene rada, a koji su prevashodno vezani za ekonomsku situaciju u zemlji.
Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa za kalendarsku godinu najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine. Minimalac, koji sada iznosi nešto više od 27. 000 dinara, trenutno prima 350. 000 radnika. Kako kaže, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao im je jasnu smernicu kada je u pitanju povećanje minimalne cene rada.
„Trudićemo se da utvrđena minimalna cena rada bude kompromisno rešenje dobijeno na osnovu pregovora sve tri strane, države, poslodavaca i radnika“, istakao je Đorđević dodajući da minimalna cena rada sada iznosi 27.022 dinara, ali da će biti bolje. Navodi da građani treba da očekuju da bude bolje.
„Očekujemo veću minimalnu cenu rada, veće penzije, plate. Stvorili smo uslove da ove godine idemo na povećanje, budući da beležimo suficit“, rekao je Đorđević.
Ministar je istakao da je u poslednje dve godine statistika odlična, pa je minimalna cena rada kumulativno povećana 18,6 odsto. Podsećajući na smanjenje penzija iz 2014. godine, Đorđević je rekao da se one nisu pokazale kao loša politika, budući da su dovele do ove situacije danas, a rezultati su i te kako vidljivi.
„Stanje 2014. godine je bilo alarmantno. Bila su dva scenarija. Ili bankrot, ili da se izvučemo iz svega toga. Malo ljudi bi imalo hrabrosti da uradi ono što je uradio Vučić, kao predsednik vlade, kada je rešio da smanji penzije“, kazao je Đorđević. Dodao je da je ta odluka tada nekima bila politički neshvatljiva, ali da je predsednikova posvećenost svemu tome bila ispravna i dala je prave rezultate, što se danas i te kako vidi.
Strategija za povratak stručnjaka u zemlju
Đorđević je izjavio da će Koordinaciono telo za praćenje ekonomskih migracija u januaru naredne godine Vladi Srbije predložiti strategiju za povratak u zemlju visokokvalitetne radne snage i studenata koji završavaju studije u inostranstvu.
„Pravo vreme je danas. Ova Vlada želi da okupi stručne ljude kako bi razmatrali ovo pitanje, i rešili ga. Neće biti lako zato što ekonomske migracije ne pogađaju najsiromašnije zemlje“, rekao je ministar.
Đorđević je istakao da imamo potencijala, ali to nije dovoljno, i da svi moraju raditi na tome, kako bi poboljšali uslove, a zainteresovale su se i strane zemlje koje na ovom problemu žele da rade sa nama, a na ovom projektu hoće da radi i GIZ.
Đorđević je rekao da je takav plan nužno napraviti što pre, kako Srbija ne bi došla u situaciju, poput recimo Hrvatske, da po ulasku u EU dođe do velikog talasa migracije, kada nikakve naknadne mere ne bi mogle da pomognu.
Đorđević je naveo da je za sada razmatrano iskustvo Izraela i Finske.
Kako je objasnio, prema iskustvu Finske, program pomoći države se odnosio na one studente koji imaju viziju i izdvajaju se od drugih po svojim veštinama i koje je država po završetku studija zapošljavala u domaćim kompanijama srednje veličine i davala im godinu do dve dana najveću platu koju bi mogli da zarađuju u inostranstvu.
Izvor: Tanjug/ TV Hepi
