Istorija Čuruške pijace utkana je u istoriju Čuruga. Pokušavši da saznamo nešto više o ovom mestu gde prodavci tradicijalno izlažu svoju robu, odgovor pronalazimo kod osamdesetogodišnjakinje, Majski Verice koja svoje poljoprivredne proizvode (poput luka, paprike, kupusa, peršuna) nudi po povoljnim cenama. Gospođa Verica ističe da je ova pijaca postojala i pre Drugog svetskog rata, a neki njeni delovi izgrađeni su još tridesetih godina prošlog veka, po njenom saznanju, a početkom pedesetih godina, roba se prodavala na drvenim tezgama, a povrće i voće seljaci su na pijacu dopremali zaprežnim kolima koja su vukli volovi kaže Verica.
Na naše pitanje “kako ona vidi pijacu danas” Verica Majski uz izraženu gestikulaciju negodovanja odgovara:
„Nažalost, više pijaca nije što je bila. Veliki problem nam predstavljaju prodavnice koje su dobro snabdevene. Naša roba je uvek sveža I ona dolazi direktno iz bašte na tezgu. Mi ovde nudimo zdrave i proizvode koje nisu hemijski podhranjani. Možda je problem i nedolaska kupaca zato što mi ne damo nikome na veresiju, dok im je to u prodavnicama omogućeno. Naše paprika, luk, kupus nisu jednake veličine zato što ne dolaze iz plastenika, mi naše proizvode uzgajamo na tradicionalan način sa mnogo ljubavi“ kaže Verica i završava sa porukom da je pijaca najbolji način da upoznate jedno mesto.
Ljudi koji stoje sa „druge strane tezge“ različitog su obrazovanja, godina, životnih priča, ali jedno im je zajedničko. Naime, kao svaki dobri domaćini, oni su nasmejani, bilo da je vrućina ili hladnoća, svakodnevno uslužuju mušterije koje im se rado vraćaju.
