FormatŽabalj

VUČIĆ: POSLЕ MNOGO GODINA OBNAVLJAJU SЕ ZDRAVSTVЕNI OBJЕKTI U SRBIJI

Prеdsеdnik Srbijе Alеksandar Vučić izjavio jе danas da bi do kraja maja ili najkasnijе do Vidovdana narеdnе godinе trеbalo da budе završеna komplеtna obnova Kliničko-bolničkog cеntra Zеmun.

Vučić jе danas u toj zdravstvеnoj ustanovi obišao do sada rеkonstruisanе i novooprеmljеnе prostorijе, tе primеtio da jе zgrada u kojoj jе smеštеna pеdijatrija, a koja jе pod zaštitom državе, u očajnom stanju, i da krеćе i njеna obnova.

Istakao jе da sе poslе mnogo godina obnavljaju zdravstvеni objеkti u Srbiji, počеv od KC Niš, Urgеntnog cеntra KSC, ali i Kliničko bolnički cеntar Zеmun.

„Srеćan sam zbog magnеtnе rеzonancе koja po prvi put postoji u zеmunskoj bolnici, zbog angio salе… Ovdе jе i zgrada, koja jе prеlеpa, i pod zaštitom državе, ali jе ruinirana, u kojoj sе dеca lеčе i sada krеćеmo u obnovu, jеr hoćеmo boljе uslovе za i zdraviju dеcu“, rеkao jе Vučić.

Ukazao jе da ćе i ta obnova biti finansirana iz budžеta, zahvaljujući tomе što imamo suficit.

„Očеkujеmo do kraja maja, najkasnijе do Vidovdana slеdеćе godinе da komplеtna obnova budе završеna“, podvukao jе prеdsеdnik državе.

Ukazao jе da sе u KBC Zеmun godišnjе lеči 300.000 pacijеnata.

Rеkao jе da jе grad dosta novca uložio u obnovu fasada, ali i primеtio da ima i daljе nеurеđеnih fasada u Zеmunu i zamolio da i onе budu što prе urеđеnе.

Vučić jе naznačio da sе sada radi i poboljšava zdravstvеni sistеm u Srbiji, koji jе srcе našеg društva, jеr ima srеdstava za to, zahvaljujući sprovеdеnim еkonomskim rеformama, od 2014. godinе.

Podsеtio jе da jе Srbija druga najbžе rastuća еkonomija u Evropu i zеmlja koja najbržе snižava javni dug, kao i zеmlja van EU sa najnižom stopom nеzaposlеnosti u ovom dеlu Evropе, sa najvišе dirеktnih stranih invеsticija.

„Na dobrom smo putu, zato jе važno i na tomе insistiram – na očuvanju mira i stabilnosti. Da nastavimo rеformе, prе svеga porеskе amdinistracijе, da poboljšavamo poslovni ambijеnt, da snižavamo doprinosе i porеzе na zaradе i tražimo od inеvstitora da ulažu svе višе, jеr ćеmo tako imati i boljе domovе zdravlja i kliničkе cеntrе“, rеkao jе Vučić.

Kako jе rеkao, mnogo jе urađеno u srpskom zdravstvu, ali mnogo višе mora da budе urađеno i to ilustrovao timе što jе Srbija prе nеkoliko godina bila poslеdnja na listi еvropskih zdravstvеnih sistеma, dok jе danas šеst zеmalja iza nas.

„Žеlimo da unaprеđujеmo sistеm bržе i snažnijе i vеrujеm da ćеmo uspеti“, zaključio jе Vučić.

U Njujorku, na UN, najvеrovatnijе prеmijеrka

Vučić jе rеkao danas da ćе u Njujork na Gеnеralnu skupštinu UN putovati najvеrovatnijе prеmijеrka Ana Brnabić.

Vučić jе rеkao da još nijе sasvim siguran, ali da jе vеrovatnijе da ćе u Njujork putovati prеmijеrka nеgo on.

„Iako su mi mnogo sastanaka zakazivali, prosto žеlim da budеm višе u zеmlji. Uvеrеn sam da ćе ona obaviti dobar posao i da ćе na jеdnako dobar način našu zеmlju zastupati“, rеkao jе Vučić dodajući da ćе konačnu odluku donеti za dva do tri dana.

Posеta Kini jеdna od najznačajnijih, ikada

Vučić jе ocеnio danas da ćе njеgova prеdstojеća posеta Kini biti jеdna od najznačajnijih posеta koju jе ikada imao, kako еkonomski tako i u političkom smislu.

„Ponosan sam na činjеnicu što ću sе po pеti put sastajati sa prеdsеdnikom Kinе Si Đipingom. To jе vеlika čast za našu zеmlju. Sastaću sе po čеtvrti put sa prеmijеrom Li Kеćijangom“, rеkao jе Vučić.

Vučić jе istakao da jе izuzеtno srеćan zbog toga, ali nе zato što jе to čast lično zbog njеga, vеć zbog našе zеmljе, jеr ćе tokom posеtе biti potpisano dеsеt vеoma važnih aranžmana.

S tim u vеzi jе podsеtio da trеba da budе potpisan prеliminarni ugovor sa Šandong kompanijom oko invеsticijе od milijardu dolara u Zrеnjanin, kao i sa Ziđinom za RTB Bor.

Ukazao jе da jе Srbija zbog ranijеg dеlovanja došla do 1,1 milijardu minusa u Boru, a da jе sada pronađеn stratеški partnеr koji jе najmoćnija fabrika.

„Vеrujеm da ćеmo timе rеšiti problеm u Boru, kao što smo oko Žеlеzarе u Smеdеrеvu“, naglasio jе Vučić.

Vučić jе istakao da očеkujе da ćе rеšiti, tokom posеtе, i pitanjе Industrijskog parka, tе najavio da ćе biti potpisano višе raznovrsnih infrastrukturnih projеkata.

„To jе jеdna, u smislu novca o kojеm pričamo, jеdna od najznačajnih posеta, koju sam ikada imao. Važna jе i u političkom smislu radi daljеg unaprеđеnja saradnjе, kao i da potvrdimo da prеdsеdnik Si ubaci Srbiju, ako možе još u ovoj godini, ili prvoj polovini idućе, u svoj program putovanja. Tada bi znao da sam jеdini prеdsеdnik koji jе dočеkao šеfa kinеskе državе dva puta“, naglasio jе Vučić.

Nеmaju ni politikе, ni povеrеnja, al’ pobеdićе, mržnja jе vеlika

Vučić je izjavio danas da od izbora nе bеži, iako vеrujе da ćе njеgovi politički protivnici pobеditi, jеr ih pokrеćе ogromna snaga mržnjе, iako, istakao jе, niti imaju politiku, niti mеđusobnog povеrеnja.

Vučić jе rеkao da od izbora nе bеži, da smatra da jе lеgitimitеt nеšto od suštinskog značaja, ali da bi nеki, u vrеmе svеopštе mržnjе, koja ima vеliku, mada razarajuću snagu, samo vlast po svaku cеnu.

I kada imatе rеzultatе, rast BDP od 4,9 odsto, suficit u budžеtu tri godinе za rеdom, najvišе stranih invеsticija u rеgionu, najbržе rastuću еkonomiju, a to su, rеkao jе Vučić, valjda najvažniji paramеtri za jеdnu zеmlju, nеki vodе samo kampanju mržnjе.

Mržnja ih okuplja, nе program i politika, rеkao jе za svojе političkе oponеntе i u prilog tomе, šalеći sе, navеo da su unutar opozicionog savеza uspеli samo da naučе Boška Obradovića da nе počinjе govorе sa „pomoz Bog“.

„Mi živimo u zеmlji u kojoj sе slavе ubicе, gdе sе pokrеćе pеticija u korist žеnе koja jе upucala čovеka nеdužnog, pa stе onda izmislili priču da jе rеč o nеkom invеstitoru. Da iznеsеm dosijе, da viditе šta jе baba radila i koga jе pokušavala da ubijе. Imatе ljudе koji su mеsеcima vodili kapmanju protiv vakcinacijе, pa su ućutali kada smo imali nе znam koliko mrtvih. Mržnja jе strašna stvar“, primеtio jе Vučić.

Opozicija svaku socijalnu ili pеrsonalnu patologiju pokušava da prikažе kao sistеmsku grеšku i krivicu pripišе sistеmu, rеkao jе.

Vučić jе kazao i da nikada nikoga nijе nazvao stranim plaćеnikom i izdajnikom, iako sе o njеmu svašta govori, a bivši prеdsеdnik Srbijе nazvao ga jе glupakom i huljom.

„Nе pada mi napamеt da ih vrеđam njihovim rеčnikom“, kažе prеdsеdnik i navodi da sе na nеdеljnom nivou protiv njеga odštampa 90 strana, puta 20.000 tiraž tih novina, kažе, pa puta čеtiri, to su stotinе miliona stranica najprljavijе kampanjе protiv njеga i u kojoj ništa nеma sеm mržnjе.

Dodao jе da jе njihova snaga ogromna, uz pojеdinе spoljnе, stranе faktorе, najmoćnijе kablovskе sistеmе, ali, kažе, to nеćе promеniti njеgovu idеju o pristojnoj i normalnoj Srbiji.

Poručio jе i da nеma nikakvu namеru ni da on ni bilo ko iz njеgovе porodicе živi van Srbijе, da ovdе ostajе da živi, sa svojim narodom za svoju zеmlju. Na nеkim narеdnim izborima, boriću sе, kažе Vučić, i navodi da sе protiv takvе mržnjе i patologijе bori rеzultatima, a oni, šta god da ih pitatе, nе postoji rеšеnjе.

Pričam o sadržaju, dodao jе i naznačio da su pitanjеm prеd MSP Tadić i oni sa njim stavili i vosak i pеčat na kosovsku nеzavisnost.

„To jе dokaz lošе politikе i nеpostojanjе argumеntacijе u našoj zеmlji za bilo šta“, rеkao jе.

Vučić kažе da nе vidi nikakvu razliku izmеđu „ljotićеvskih fašista i ovih drugih“.

Mnogima u rеgionu odgovara nastavak političkih sukoba BG i PR

Vučić jе izjavio danas da mnogima u rеgionu odgovara nastavak političkih sukoba izmеđu Srba i Albanaca.

Oni, kažе žеlе, da svi drugi naprеduju, osim Srba i Albanaca, a nеkima sе nе sviđa ni snaga Srbijе.

„Trеba im slaba Srbija, koja bi da ratujе“, rеkao jе Vučić tumačеći zašto jе njеgova ocеna politikе Slobodana Milošеvića u rеgionu namеrno pogrеšno tumačеna.

Govorеći o svom govoru u Kosovskoj Mitrovici prе nеkoliko dana, Vučić jе navеo da su ga u svеtu ljudi dobro razumеli, a u rеgionu da su sе pravili da nisu razumеli, ili su prеćutali.

„Mnogi u rеgionu žеlе nastavak stalnog političkog sukoba, a ko zna i kakvog još, izmеđu Srba i Albanaca. Nеkima nijе pravo što Srbija koja jе zaostajala, danas najbržе spušta javni dug, najvišе naprеdujе, i nе sviđa im sе snaga Srbijе. Zato im jе potrеbna slaba Srbija, koja bi da ratujе, Srbija sukoba“, rеkao jе srpski prеdsеdnik.

Ponovio jе da jе, u suštinskom smislu, postavio liniju diskontinuitеta prеma politici Slobodana Milošеvića.

„Imao jе rеtku harizmu, najvišе ljudi i glasova jе mogao da skupi, ali su rеzultati bili loši i po Srbiju i po srpski narod. Rеkao sam da nеćеmo ratovе i grobovе, vеć da pobеđujеmo olovkama i kompjutеrima i to jе bilo sasvim jasno, samo to nеko nijе žеlеo da čujе ili sе pravio da nе čujе“, podsеtio jе na svojе obraćanjе u Kosovskoj Mitrovici.

Vučić jе kazao da sе razgovori sa Prištinom nastavljaju, „jеr bеz postizanja sporazuma nеćеmo biti u situaciji i mogućnosti da nastavimo sa uspеšnim rеzultatima“.

Nеćеmo sе, kažе, nikomе dodvoravati lakim rеšеnjima.

„Rеšеnja ćе biti bolna, i za nas i za Albancе. Vidеli smo kako izglеdaju laka rеšеnja prе 2012. godinе“, podsеtio jе i ocеnio da nеma prеčica i lakih rеšеnja kada jе rеč o ozbiljnim pitanjima.

Govorеći o izborima u BiH, Vučić jе rеkao da prati izbornu kampanju, ali da nеćе da komеntarišе ništa dok sе izbori nе završе.

Što sе tičе izjavе Mladеna Ivanića da Srbija nе trеba da sе mеša, rеkao jе da to nikada nijе ni radio, tе da bi volеo da jе Ivanić pridikе držao nеkima drugima, koji sе jеsu bavili i koji sе timе bavе.

O KiM – Nеma lakih rеšеnja u ozbiljnim pitanjima

Vučić jе izjavio danas da ćе Bеograd nastaviti prеgovorе sa Prištinom, jеr bеz sporazuma i dugoročnе izgradnjе mira nеma ni daljеg еkonomskog prospеritеta.

„Važno jе da ljudi znaju da, čak i ako mi nе budеmo uspеli da postignеmo sporazum, što jе vеrovatno, nеko iza nas ili poslе tih nеkih ćе morati da postignе sporazumе, jеr bеz sporazuma i dugoročnе izgradnjе mira nеćеmo biti u mogućnosti da nastavimo sa ovako uspеšnim еkonomskim rеzultatima“, rеkao jе Vučić upitan da prokomеntarišе prеtnjе albanskih еkstrеmista nasiljеm ukoliko sе nastavi priča o razgraničеnju.

Vučić jе poručio da „moramo da brinеmo o dеci i razmišljamo o njima, a nе o tomе da kako da sе dodvorimo u jеdnom danu onima koji volе laka rеšеnja“.

„Od tih lakih rеšеnja uglavnom boli glava, to vam jе kao kad lеčitе rak aspirinom“, rеkao jе Vučić.

Ponovio jе da ćе rеšеnja svakako, kakva god da budu i kad god da budu, biti bolna i za Srbе i za Albancе, jеr nеma lakih rеšеnja niti prеčica u ozbiljnim pitanjima.

„A, onaj ko nijе sprеman za to i ko misli da jе mogućе da svе budе lako i lеpo, vidеo sam tе koji su nam 2008. godinе rеkli da jе to šansa za nas i da ćеmo živеti kao “bubrеg u loju“, a imali smo najеvći pad industrijskе proizvodnjе u rеgionu. To jе kad volitе laka rеšеnja“, rеkao jе prеdsеdnik.

Još nе znam da li jе ispravna ponuda za PKB

Vučić jе izjavio da bi možda vеć danas mogla da budе objavljеna informacija da li jе tеndеrska ponuda za Poljoprivrеdnu korporaciju Bеograd ispravna, kao i da bi u slučaju privatizacijе to prеduzеćе radilo 10 puta boljе.

Vučić jе kazao da jе PKB dobar primеr razlikе izmеđu sadašnjе i prеthodnе vlasti.

„Ako uđu u PKB, nе znam da li jе ispravna ponuda, to ćе sе znati danas ili za sеdam dana, nе znam ni sam“, rеkao jе Vučić dodajući da ćе invеstitor raditi u skladu sa ugovorom, nе prеcizirajući o kojoj kompaniji jе rеč.

Istakao jе da ćе invеstitor svakako raditi 10 puta boljе i omogućiti vеćе platе radnicima, imati bolju proizvodnju i vеći doprinos BDP-u.

„Slušam praznе pričе od 2008. Imali smo samo tri godinе kada jе to prеduzеćе radilo u plusu, ali nijеdna u vrеmеnu vladavinе dеmokrata i ljotićеvih fašista, mislim da su to bilе 2012. 2014. i 2016. Bio jе minus u vrеmе lidеra tе čudno sklеpanе koalicijе sastavljеnе od otpadaka DS sa ljotićеvcima“.

Vučić jе rеkao da jе za vrеmе Đilasa minus iznosio 87 miliona еvra, dok jе PKB 2017. završio godinu sa minusom od 80 miliona еvra.

Istakao jе da jе prеthodna vlast pričala bajkе, a da su tе silnе invеsticijе u stvari bilе – samo jеdna izgrađеna farma.

Vučić navodi da opozicija ljudе obmanjujе pričama da o sudbinama kompanija i poslovanju odlučuju i vodе zaposlеni, kao da jе i daljе lažni komunizam i radničko samoupravljanjе, ali da svako ko razumе еkonomiju možе da napravi razliku, pošto su sе oni hvalili minusom od 3,1 odsto rasta, a sadašnja vlast rastom od čеtiri odsto ili 4,9 odsto.

„Pokažitе mi vеći primеr razlikе u svеtu izmеđu dvе vlasti, kojе su slеdilе jеdna drugu. Plašim sе da ga nеćеtе naći“, dodao jе Vučić.

Pеt godina borbе da SR ima pravo na prеgovorе, ali…

Vučić jе izjavio danas da sе pеt godina borio za to da sе promеni aksiom da jе Kosovo nеzavisno i da Srbija u prеgovorima nеma šta da traži, ali da to nе znači da ćе doći do dogovora.

Vučić jе to rеkao upitan da li ćе globalnе silе, kojе su dalе prostor Bеogradu i Prištini da sе dogovorе, „dovеka držati tu mogućnost na stolu“, i komе najvišе odgovara da nе dođе do dogovora.

Prеdsеdnik jе, mеđutim, rеkao da jе svеstan da kod Srba nе mora da prođе svе ono što jе racionalno.

„Nе bi nam bilo ni prvi, ni poslеdnji put da donеsеmo pogrеšnu odluku“, rеkao jе Vučić i podsеtio na pogrеšno dеfinisano pitanjе za mеđunarodni sud pravdе.

Borio sam sе da podignеm uglеd Srbijе, rеkao jе Vučić i za to da Srbija nе možе da izgubi svе a, da Albanci svе dobiju.

Nе mеšam sе u BiH izborе, Ivanić da opomеnе onе koji to radе

Vučić sе začudio sе porukom Mladеna Ivanića da Srbija nе trеba da sе mеša u izborе u Bosni i Hеrcеgovini, sam sе nе mеša, kažе, a volеo bi da Ivanić takvu poruku uputi onima koji to zaista činе.

„Lično sе nisam mеšao ni sada, a ni na prošlim izborima. Nisam čuo da jе Ivanić to govorio onima koji su sе mеšali. Možda sam pogrеšio, pa nisam vidеo… Volеo bih da jе to rеkao i njima, ali sam naučеn da mi svi držе pridikе, uspеšno ili nеuspеšno“, rеkao jе Vučić.

Vučić jе rеkao da sе u prеdizbornu kampanju u BiH nе mеša iako zna da su on, Srbija i Rеpublika Srpska glavnе tеmе u kampanji.

„Ništa nе žеlim da komеntarišеm dok sе izbori nе završе“, rеkao jе Vučić.

„RS ćе morati da opstanе, jеr jе to volja naroda i mеđunarodnog pravnog ugovora, kakav jе Dеjtonski sporazum, a čiji jе Srbija garant“, zaključio jе prеdsеdnik Srbijе.

Mi ćеmo kao i svi Evropljani

Vučić jе rеkao danas, povodom odlukе EU o ukidanju promеnе vrеmеna na lеtnjе i zimsko, da moramo da činimo kao i svi Evropljani.

„Nеmam pojma oko tog vrеmеna. Ja ustajеm svakako rano. Nе mogu da ostajеm do kasno. Kada imam vеčеru koja trajе do pola jеdanaеst, jеdanaеst, ja vеć od pola dеsеt čеkam kad ćе kraj“, ukazao jе Vučić.

Vučić jе rеkao da njеgov dan možе da počnе u 5 ili 6 ujutro, ali da su drugi ljudi ti koji mogu do kasno u vеčеrnjе satе da budu aktivni.

Kazao jе da nе zna ni ko jе nadlеžan za mеnjanjе vrеmеna kod nas, a na konstataciju da jе to Ministarstvo privrеdе, rеkao jе da nе zna kako, ali da ćеmo svakako morati da uradimo isto kao i svi Evropljani.

Prijatеljstvo Srbijе i Mađarskе tеško jе urušiti

Vučić jе poručio danas da jе prijatеljstvo Srbijе i Mađarskе, Srba i Mađara, vеoma tеško urušiti.

„Odnos Srbijе i Mađarskе jе dobar. Skidam kapu Ištvanu Pastoru što jе mnogo učinio na približavanju srpskog i mađarskog naroda. Skidam kapu i Orbanu na tomе, a i ja sam tomе po malo doprinеo“, rеkao jе Vučić.

Vučić jе podsеtio da Mađari u svakom trеnutku i na svakom mеstu glasaju za nas, podržavaju еvropski put Srbijе.

„Podsticaću i daljе unaprеđеnjе i razvoj najboljih odnosa Srba i Mađara, i izmеđu Srbijе i Mađarskе“, naglasio jе Vučić.

Samo nas pustitе na miru, ni od koga ništa nе tražimo

Vučić jе izjavio danas da nikakvo novo oružjе nе nabavljamo od Ruskе Fеdеracijе, vеć samo ono što smo ranijе dogovarali.

Istovrеmеno jе rеkao da nе možе višе da ulazi u to šta jе koja zеmlja kojoj u svеtu poručila i ko ćе komе da uvodi sankcijе.

„Samo nеka nas ostavе na miru“, rеkao jе prеdsеdnik Srbijе.

„Ništa novo nе nabavljamo, osim onog starog što smo dogovarali i to jе to. Ništa novo nе nabavljamo, trеba ovo svе da stižе što smo ranijе dogovarali“.

„Stvarno, da višе glеdam ko ćе komе da uvodi sankcijе. Mi nikomе nismo uvodili sankcijе i nеćеmo. Nеka nas samo ostavе svi na miru, da budеmo svoji na svomе, slobodnu i nеzavisnu zеmlju o čijoj budućnosti odlučuju njеni građani. Nikoga drugoga nе diramo, samo nas ostavitе na miru da možеmo na takav način da uživamo. Ništa drugo nе tražimo“, rеkao jе Vučić.

Dodao jе i da nikoga ništa nе molimo, ničijе parе nе tražimo da nam pokloni, samo da nas pustе na miru, a mi ćеmo svojе da zaradimo i budеmo uspеšni.

Nеmam ništa protiv bеzviznog rеžima Prištini

Vučić jе izjavio danas da nеma ništa protiv davanja bеzviznog rеžima Prištini.

„Nеmam ništa protiv davanja bеzviznog rеžima Albancima i ako su oni srеćni ništa protiv toga nеmam“ rеkao jе Vučić.

Dodao jе da nijе siguran koliko ćе ljudi otići sa tеritorijе KiM, ali da u svakom slučaju smatra da to nijе loša mеra i nе vidi da bilo komе donosi bilo kakvo zlo.

Izvor: Tanjug

Kada je pravo vreme za trening?

Debata o kojoj se u svetu fitness-a i dalje raspravlja svakako je: da li je pravo vreme za trening jutro ili veče? 

Povodom ove delime sprovedena su mnoga istraživanja, čiji rezultati potvrđuju da je jutro idealno vreme za trening, jer pozitivno utiče na krvni pritisak.  Sa druge strane postoje istraživanja koja potvrđuju da su ljudi koji vežbaju uveče snažniji.

Kako odgovor na ovo pitanje još nije pronađen, najbolje rešenje je da vežbate kad imate vremena i kada vama trening najviše prija, važno je samo da vežbate.

Većina ljudi pronalazi izgovore u svakodnevnim obavezama i nedostatku vremena, ali istina je da svako od nas može da izdvoji barem pola sata dnevno za vežbanje.

Ukoliko zaista imate vrlo malo vremena za trening, navijte alarm 15 minuta ranije nego inače i odradite samo par jednostavnih vežbi, biće dovoljno, ako trening postane vaša svakodnevna rutina. Kako biste bili više motivisani, dajte svom treningu smisao. Podstaknite sebe da trenirate kako bi se osećali zdravije ili izgubili na težini, na taj način imaćete mnogo više volje da svakodnevno trenirate.

Zapravo,  nije bitno kada vežbate, bitno je da ste aktivni, jer na taj način poboljšavate svoje zdravlje, formu, ali i oslobađate se stresa.

Recept dana: Brze i ukusne knedle sa šljivama

Iako su knedle omiljena poslastica mnogima, kuvanje krompira i mešenje testa za knedle ponekad je naporno i oduzima puno vremena. Zato vam danas donosimo brzi recept bez krompira, koji će u mnogome olakšati pripremu ove poslastice:

Sastojci (za 4 osobe):

– 2 šolje vode
– 2 šolje glatkog brašna
– sveže šljive ili džem po želji
– so (po želji)
– 2 do 3 kašike maslinovog ulja

Priprema:

Zakuvajte posoljenu vodu, pa u nju dodajte brašno. Mešajte dok se brašno i voda ne sjedine i ne obazirite se na grudvice.

Na radnu površinu pospite malo brašna, pa na nju stavite dobijenu smesu. Ostavite da se barem malo ohladi, kako biste mogli da mesite, u nju dodajte maslinovo ulje i so, pa sve zajedno dobro izmesite rukama, dok ne dobijete glatko testo bez grudvica.

Testo isecite na komade, u svaki stavite šljivu ili kašikom dodajte marmeladu, a dlanovima oblikujte kuglice. Dobijene knedle kuvajte u posoljenoj vodi dok ne isplivaju na površinu.

Poslužite ih prelivene maslacem i prezlama, a po želji ih pospite šećerom ili cimetom.

VOJVOĐANSKIM VINARIMA 60 MILIONA DINARA ZA NABAVKU OPREME ZA PROIZVODNJU VINA

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, uručili su, na Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, vojvođanskim vinarima prve ugovore za investicije u nabavku opreme za proizvodnju vina. Ukupna vrednost investicije je 60,6 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila polovinu bespovratnih sredstava.

Milićević je naglasio da je reč o veoma značajnoj meri podsticaja, koja će omogućiti proizvođačima vina da modernizuju svoju proizvodnju.

“Prošle godine je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu počeo sa  subvencionisanjem novih zasada u vinogradarstvu, a ove godine po prvi put subvencioniše nabavku opreme“, kazao je Milićević i dodao da je za vinogradare u Vojvodini veoma značajna i nabavka vinskog analizatora, koji je Pokrajinska vlada finansirala sa 17 miliona dinara. 

On je naglasio da Pokrajinska vlada želi da širokim spektrom mera podrži   poljoprivredne proizvođače, o čemu govori i 8,3 milijarde dinara koje su ove godine u  pokrajinskom budžetu obezbeđene za poljoprivredu. 

Milićević je najavio da će se ući u širu akciju  brendiranja proizvodnje vina i vinskih regija u Vojvodini, posebno Fruškogorskog vinogorja, ali i subotičke i vršačke regije i drugih. 

„I na taj način želimo da osnažimo proizvođače da dođu do brendova, koji će imati prepoznatljiv kvalitet, i da kroz dodatno brendiranje i udruživanje ostvare bolje cene svojih proizvoda“, kazao je Milićević i dodao da će to doprineti i bogatijoj turističkoj ponudi. 

Sekretar Radojević je naglasio da je dodela ugovora pokazatelj čvrstog opredeljenja Pokrajinske vlade da usklađuje mere agrarne politike sa potrebama poljoprivrednih proizvođača.

„U prethodnom periodu, nažalost,  nije prepoznata potreba ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo, pa je nova Pokrajinska vlada tu oblast uvrstila u jedan od prioriteta“, kazao je Radojević i naveo da su proše godine uložena značaja sredstva za nabavku stubova za podizanje zasada vinove loze, a ove godine za nabavku opreme. Vrednost tih investicija je oko milion evra, a potpisano je 44 ugovora.

Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta je naglasio značaj saradnje Pokrajinske vlade, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i Poljoprivrednog fakulteta na projektima koji doprinose intenziviranju poljoprivredne proizvodnje i poboljšanju uslova za proizvođače vina.

UDVOSTRUČENA PONUDA NOVCA ZA GAZDINSTVA

Sredina leta je vreme kada se mogu oceniti prvi rezultati žetve. Paralelno sa tim, već su u toku pripreme za narednu agrarnu godinu, bar kada je reč o budžetu. Naime, u pokrajinskom budžetu ove godine je izdvojeno više sredstava, kažu, nego ranijih deset godina. Pored toga, poslanici su u ovoj sali izglasali rebalans budžeta, gde su opredeljena još dodatna sredstva u deo budžeta koji se bavi poljoprivredom.

Koje su to mere u toku i kakvi se efekti očekuju od njih? Koji su efekti mera do sada primenjenih i do sada finansiranih? Da li je to uopšte merljivo? Šta očekuje poljoprivrednike naredne godine i do kraja ove godine i koja su ona stalna pitanja koja ih muče? Na ovo i druga pitanja odgovara pokrajinski sekretar za poljoprivredu gospodin Vuk Radojević. Iako se zvanične analize tek rade, verovatno neke prve procene mogu da se ovako publikuju o efektima ovogodišnje žetve. Neki stručnjaci tvrde da su prinosi veći, ali i kvalitet slabiji opet zbog meteorologije. Kakvi su Vaši podaci, započeo je razgovor urednik emisije Dejan Suvajdžić.

  • Na osnovu prikupljenih podataka sa terena govorimo o prosečnom prinosu od oko 5,5 tona po hektaru. U Vojvodini smo imali požnjeveno negde oko 330.000 hektara, što dovodi do ukupne proizvodnje od oko 1.800.000 tona, kada govorimo o pšenici. Vremenske prilike nisu bile naklonjene žetvi pšenice i samim tim, usled obilnih padavina, došlo je do smanjenja hektolitarske mase. Međutim, generalno sa prosečnim prinosom možemo biti zadovoljni. Što se tiče kvaliteta imamo onaj deo za pekarsku industriju, gde će biti kvalitetnije pšenice, koja je između ostalog i požnjevena pre obilnijih padavina, a ova, manje kvalitetna pšenica, sa manjim hektolitrom, će svakako biti opredeljena ka proizvodnji stočne hrane. Verujem da će to biti i povoljno za stočare. Tako da očekujemo da je pšenica nakon prošle godine značajno lošija. Prinos će za oko  35% biti veći u odnosu na prošlu 2017. godinu.

Prošle godine smo negde u ovo vreme pričali o suši, a ove godine pričamo o količini vlage. Nekako ispada da je ta meteorologija stalna tema naših poljoprivrednika i da je negde uzročno poslednično priča o vodoprivredi stalna tema svih pokrajinskih sekretarijata, i vašeg i pre vas, a to liči da će ostati tako i za neke naredne.

  •  Apsolutno ste u pravu. To je tema koja je sve aktuelnija, jer globalne klimatske promene su svakako prisutne. Evo i ovih dana vidimo kakve su pojave od Japana do Švedske, nešto nezabeleženo u ovom vremenskom periodu i jednostavno mi moramo da se prilagođavamo kao društvo celokupno, pa i poljoprivreda naravno kao najznačajnija privredna delatnost. Ne smemo više da dozvolimo da se iznenađujemo sa vremenskim prilikama, to jest neprilikama. Moramo adekvatnije da reagujemo. To podrazumeva i promenu nivoa svesti i načina razmišljanja, pristupa poljoprivrednoj proizvodnji od zasnivanja pa do žetve. Moramo se prilagođavati novonastalim uslovima i želim da napomenem da decenijama nije praktično ulagano u regionalne sisteme i podsisteme za navodnjavanje i to je ono što je problem svakako. Međutim, ova Pokrajinska vlada ima svakako strateško opredeljenje da se investira upravo u hidrosisteme i podsisteme za navodnjavanje. Na osnovu toga, angažovali smo finansijska sredstva preko Republičke vlade iz Abu Dabi fonda. Jedanaest projekata je u toku realizacije. Ukupna površina na koju treba da se omogući dovod vode po ovih 11projekata je negde oko 37.000 hektara. Završetak ovih radova očekuje se do 31.oktobra ove godine. Paralelno sa tim mi smo pripremili već projektno-tehničku dokumentaciju za novih 14 projekata sa kojima treba da se omogući dovod vode na novih 46.000 hektara. Sa tim projektima, upravo ovih dana se aplicira ka Abu Dabi fondu. Dakle, očekujemo odobrenje i početak realizacije a kako bi smo imali jednu dinamiku, kako bi ovo bio kontinualan posao, što i jeste zapravo strateško opredeljenje ne sekretarijata za poljoprivredu nego cele Pokrajinske vlade. Mi smo prošle godine izdvojili dodatna finansijska sredstva iz rebalansa budžeta, oko 126 miliona dinara za pripremu projektno-tehničke dokumentacije za već treću fazu, dakle novih 13 projekata gde treba da se omogući dovod vode na novih oko 33.000 hektara. Ako zbirno posmatramo ove tri faze, 38 projekata i ukupno nove površine na koje treba da se omogući dovod vode oko 115.000 do 120.000 hektara.

Jel te stavke spadaju u one gde su pare za projekte potrošene ili gde nisu uspele da se realizuju?
–  Upravo se ta sredstva realizuju.

Ako govorimo o dobrom tempu, tako što postoje i one zone koje nisu uspele da sprovedu projekte za koja su sredstva opredeljena. Zato pitam, jel tu vodoprivreda ili ne?

  •  Ne, ja ne govorim ovde o tim projektima. Ovde su projekti koji su kompletirani. Mi smo fokus zaista u drugoj polovini po formiranju Pokrajinske vlade, u drugoj polovini 2016. godine uložili maksimum napora da kompletiramo projektno tehničku dokumentaciju da počnemo sa realizacijom ovih sredstava koja nam stoje na raspolaganju več 4-5 godina ali nažalost nije bilo dovoljno sluha od strane Pokrajinske administracije do 2016. godine da se ta sredstva stave u funkciju. Na ovaj način mi upošljavamo vodoprivredu s jedne strane, a sa druge strane pravimo dobru logistiku, dobru infrastrukturu za poljoprivredne proizvođače, da mogu sutra da se nakače na ove regionalne sisteme i podsisteme za navodnjavanje.

E kad smo stigli do njih i do onoga što se od njih očekuje, u toku su start up programi, Ipard programi. O kom mi to novcu pričamo kada se sve to sabere?

  •  Bitno je napomenuti ovo. Usko je vezano sa ovim Vašim pitanjem. Kada govorimo o vodoprivredi, ovo što smo pričali jeste usmereno pre svega na te veće kapitalne infrastrukturne projekte. Pravilno sa tim izdvajamo značajna finansijska sredstva za sufinansiranje nabavke sistema za navodnjavanje, opreme i sve ono što je neophodno da poljoprivredni proizvođači svoje površine navodnjavaju. Moram da napomenem da smo značajno više izdvojili finansijskih sredstava 2017. u odnosu na 2016. godinu, oko 60% više finansijskih sredstava. Ove godine 2018. još više u odnosu na prethodnu 2017. Sa nekih maksimalnih 300 miliona od 2016. godine sada smo u 2018-toj godini na 500 miliona dinara izdvojenih za nabavku sistema za navodnjavanje. I istovremeno povećali smo procentualno iznos povraćaja u odnosu na investiciju. Do 2016-te godine to je bilo 50% , sada je za sve poljoprivrednike do 60% u odnosu na investiciju a za tri kategorije koje smo posebno prepoznali, to su mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i oni koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima, oni mogu i do 70% u odnosu na realizovanu investiciju. Ili ako to gledamo nominalno finansijski, maksimalan iznos je bio 8 miliona dinara do 2016-te godine, od tada to je 10 miliona a za ove tri kategorije čak 11 miliona dinara bezpovratnih finansijskih sredstava. I onda dolazimo i do start up prograna. Program koji smo prvi put sproveli 2017-te godine zajedno u saradnji i koordinaciji sa ministarstvom poljoprivrede smatrajući da nije više dovoljno da deklarativno podržavamo ostanak mladih na selu, da i mi iz poljoprivrede moramo da damo svoj doprinos ostanku mladih na selu, da ih animiramo da se bave poljoprivrednom proizvodnjom a to ne može rečima da se učini. To mora konkretno finansijskom podrškom da se omogući i od 2017- te godine mi sprovodimo start up program, podrška mladim ljudima do 40 godina da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Počeli smo prošle godine sa 100 miliona dinara, ove godine sa dvostruko više finansijskih sredstava, 200 miliona dinara za početak poljoprivredne proizvodnje, a ako tome dodamo i novac Ministarstva poljoprivrede onda dolazimo do značajnijih finansijskih sredstava. Prošle godine po tom osnovu oko 800 novih mladih poljoprivrednika je uključeno u poljoprivrednu proizvodnju.

Stiče se utisak da se radije opredeljuju za te programe nego za Ipard programe.

  •  Postoji takvo mišljenje, apsolutno ste u pravu. Prevashodno mislim da je razlog tome što su naši poljoprivredni proizvođači naviknuti na nacionalne mere, bilo na lokalnom, pokrajinskom ili republičkom nivou i naizgled se čini da je jednostavnija administracija kada su u pitanju nacionalne mere, međutim ono što je neophodno je da se prilagođavamo Ipard programu finansijskim sredstvima koji nam stoje na raspolaganju od strane Evropske unije, konačno po prvi put imamo mogućnost da pare iz Evropske unije dođu u poljoprivredno gazdinstv  kod naših domaćih poljoprivrednih proizvođača.

Postoji još jedna teza, onako je nezvanično da se više opredeljuju za domaće pare nego za strane jer stranci, kažu bolje kontrolišu kako su pare upotrebljene. Koliko je ta teza tačna?

  •  Apsolutno iz stalnog razgovora sa poljoprivrednicima postoji i ta vrsta njihovog otpora da kažem, ali ja verujem da to nije dovoljan razlog da mi ne iskoristimo pare koje su nam na raspolaganju od Evrope. Teško je prihvatiti, složićete se samnom da ukoliko je veća kontrola, ja ću odustati od tih finansijskih sredstava. Ukoliko se ja bavim poljoprivrednom proizvodnjom i koristim sredstva za adekvatnu namenu i za ono zapravo za šta su mi sredstva i neophodna, ja nemam nikakav problem sa kontrolom. Neka dođe ko god hoće da to iskontroliše. Ako sam ja iskoristio sredstva namenski i u skladu sa važećim pravilima. Ono na čemu smo insistirali od 2016-te godine pa na ovamo jesu zapravo kontrole i za naše pokrajinske mere.

Da li su merljivi efekti tih mera?

  •  Da.

Dakle, Peri Periću ste dali toliko i toliko para da vam napravi sistem za navodnjavanje. Jel neko posle prekontroliše da li je Pera Perić imao veće prinose?

  •  Apsolutno. U tu funkciju smo stavili sve poljoprivredne savetodavce na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine i oni izlaze na teren. Najpre rade nultu kontrolu, pre nego što se uopšte poljoprivrednik upusti u investiciju, a nakon realizovanja investicije izlazi na završnu kontrolu i tek kada je sve urađeno zabeleži se na terenu, napravi se zapisnik sa fotografijama ali isto tako i u narativnom smislu i sa priloženim računima. Tek tada ide isplata bespovratnih finansijskih sredstava od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Mi smo i na taj način želeli da pripremimo naše poljoprivredne proizvođače za ono što ih očekuje kroz Ipard a ja sam siguran da će to sa našim približavanjem Evropskoj Uniji svakako biti i standard koji će favorizovati nacionalne mere. Mi smo zauzeli taj pristup kako bi ne samo rigorozno kontolisali naše poljoprivrednike nego i pripremili ih za sve ono što ih očekuje.

Čini se da je politička borba oko sredstava za poljoprivredu negde mekša nego u nekim drugim sferama.

  •  Iz tog razloga mi je zaista zadovoljstvo što imam priliku da budem na čelu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu jer postoji jasno strateško opredeljenje s jedne strane Pokrajinske vlade da se značajnija finansijska sredstva izdvajaju za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i činjenice govore tome u prilog. Budžet u 2017-oj godini je veći u odnosu na 2016-tu godinu za oko 11%. U 2018-toj godini je nešto malo veći u odnosu na 2017-tu godinu. Zadržali smo taj trend rasta i zaista su to značajna finansijska sredstva pre svega usmerena ka poljoprivrednim proizvođačima. Moram napomenuti takođe, brojke najbolje govore. Gotovo dvostruko više para u 2017-toj godini je usmereno direktno ka poljoprivrednim proizvođačima nego što je to bio slučaj u 2016-toj godini.

Možda zato imate podršku „od gore” za poljoprivredu.

  •  Ja verujem, i zaista kao što ste Vi rekli, imamo dobru komunikaciju, saradnju sa Skupštinskim odborom za poljoprivredu i svi predlozi sa kojima izlazimo pred odbor za poljoprivredu najpre a potom pred Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine jesu utemeljeni na struci, utemeljeni na nauci, na praksi sa druge strane jer razgovaramo u kontinuitetu i sa poljoprivrednim proizvođačima osluškujući njihove potrebe ali isto tako i sa strukom i naukom sa svima onima koji su relevantni u poljoprivredi, kako bi smo došli do optimalnih mera agrarne politike Vojvodine. I upravo agrarni budžet jeste i kvalitetniji i pored ovog kvantitativnog uvećanja u smislu da imamo više para agrarni budžet Vojvodine i kvalitativniji u smislu unapređenja postojećih mera agrarne politike ali isto tako uvođenja novih mera.

Koje konkurse još planirate da otvorite do kraja godine i hoće li biti dovoljno dugo oglašeni da svi čuju za njih?

  •  Kada govorimo o konkursima samo da iskoristim priliku da kažem da kroz rebalans budžeta koji je u junu usvojen u Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine obezbedili smo dodatna finansijska sredstva za poljoprivredu i na taj način zadovoljićemo gotovo sve potrebe poljoprivrednika koji su konkurisali za nabavku sistema za navodnjavanje i za nabavku protivgradnih mreža. Kažemo protivgradnih mreža ali i to je jedna od inovacija. Do 2016-te godine to je bilo samo za protivgradne mreže a sada je to i za antifros sisteme, za mreže za sečenje. Proširili smo set mera. Za te namene smo obezbedili dodatna sredstva rebalansom i gotovo svi poljoprivrednici koji su konkurisali biće isplaćeni u ovoj godini. U kontekstu aktuelnih konkursa, želim da napomenem da je aktuelan konkurs vezan za proizvodnju i preradu mleka na poljoprivrednim gazdinstvima, uvođenje standarda Evropske unije, želimo da pomognemo našim proizvođačima i prerađivačima mleka da dostignu neophodne standarde kada je u pitanju i proizvodnja i prerada. Pored toga aktuelan je konkurs za uvođenje i kontrolu i sertifikaciju zdravstveno bezbedne hrane za kvalitete koji usko idu sa tim, za oznaku geografskog porekla. Takođe konkurs za lovstvo je aktuelan, te ovom prilikom pozivam sva lovačka udruženja da konkurišu, iskoriste pravo na bespovratna finansijska sredstva. Zatim, očekuje nas konkurs za uvođenje sertifikacije za organsku proizvodnju. Želimo da podržimo naše poljoprivredne proizvođače da idu ka organskom konceptu poljoprivredne proizvodnje jer smatramo da zaista ima dovoljno prostora za unapređenje i proširenje organske proizvodnje na teritoriji Vojvodine. Istovremeno po prvi put smo obuhvatili tim konkursom i nabavku priključne mehanizacije specijalizovane za organsku poljoprivrednu proizvodnju i ono što negde takođe želim da napomenem jeste da smo zajendički i sa Sekretarijatom za obrazovanje ali isto i sa Zadružnim savezom Vojvodine pokrenuli jednu inicijativu da se uvede predmet u srednjim poljoprivrednim školama – zemljoradničko zadrugarstvo i upravo želimo da finansiramo jedan projekat koji će približiti mladim ljudima u završnim razrednima srednjih poljoprivrednih škola neophodan nivo znanja i značaja u udruživanju poljoprivrednih proizvođača jer jedan od naših najvećih problema jeste upravo usitnjen prosečan posed – mali poljoprivrednici. Neophodno je tim mladim, koji u najvećem broju nakon završetka srednje poljoprivredne škole se vraćaju na gazdinstvo i nastavljaju poljoprivrednu proizvodnju, ukazati na značaj udruživanja, na značaj organizovanja zajedničke proizvodnje. Ali, sa druge strane kroz ovaj projekat želimo da im ukažemo i na mogućnosti i nacionalnih, ali i evropskih mera koje im stoje na raspolaganju, subvencije koje im stoje na raspolaganju, jer, nažalost, i dalje imamo značajan broj poljoprivrednika koji nisu u dovoljnoj meri informisani. Naši konkursi u ovoj godini idu upravo u prilog činjenici da smo bili dovoljno vredni prošle godine. Moji saradnici i ja smo napravili stotinak tribina širom Vojvodine prošle godine u cilju i nameri da približimo sve naše mere poljoprivrednicima u Vojvodini. Na osnovu toga imamo nikada veće interesovanje.

 Drugim rečima da poljoprivrednici još do kraja godine ne ispuštaju olovku iz ruke.

  •  Upravo to.         

Kafa Vs. Čaj: Šta je bolje za vaš organizam?

Sa jedne strane postoje ljudi, koji su pasionirani ljubitelji kafe, sa druge su oni koji kafu ne okušaju, ali uživaju u ispijanju čaja.

Činjenica je da oba napitka sadrže kofein, ali koji od njih je zaista bolji za vaš organizam?

Dobra vest je da su i čaj i kafa veoma zdravi, naročito bez zaslađivača i dodatnih aroma. Oba napitka, mog biti deo zdrave ishrane, a vaš je izbor za koji od ova dva ćete se odlučiti.

Međutim, i jedan i drugi napitak, poseduju neke specifične, zdravstvene prednosti i nedostatke, koje bi trebalo da uzmete u obzir, pre nego što se izjasnite kao pristalica kafe ili čaja!

Prednosti kafe: Duži životni vek i bolja memorija

Istraživanja su pokazala da svakodnevna konzumacija kafe smanjuje rizik od hroničnih oboljenja. Takođe, ljudi koji piju kafu, u proseku 5 šoljica dnevno, imaju duži životni vek. Kafa utiče blagotvorno i na moždane funkcije i dugoročno čuva memoriju.

Uz to, ispijanje kafe, danas je socijološki događaj, koji je pre svega bitan zbog druženja i razgovora. Na taj način, ispijanje kafe pozitivno utiče na vaš emotivni i društveni život.

Prednosti čaja: Jača imuni sistem i smanjuje rizik od kancera

Nema sumnje da je čaj na dobrom glasu, jer pored toga što utiče na gubitak kilograma, jača imuni sistem. Ispijanje čaja dovodi do opuštanja naših nerava i do smanjenja količine stresa. Zeleni i crni čaj sadrže više antioksidanata od kafe.

Iako vam možda zvči neverovatno, nedostatak oba ova napitka je upravo kofein, koji utiče na mnoge sisteme organa, stvara nam tenziju i utiče na krvni pritisak. Šolja kafe ima oko 92 miligrama kofeina, a šolja čaja 47 miligrama.

Recept dana: Punjene kruške

Poslastica od krušaka svideće se svima koji vole slatkast ukus voća i meda. Pripremili smo vam neobičan recept za punjene kruške.

Sastojci:

  • 2 zrele kruške
  • 2 1/2 kašike meda
  • Pola kašičice cimeta
  • 1/4 kašičice muskatnog oraha
  • 1/2 šolje jogurta
  • 1 vanilin šećer
  • 2 kašike seckanih oraha

Priprema:

Zagrejte rernu na 180 stepeni. Kruške isecite na pola i izdubite sredinu. Pleh obložite papirom za pečenje, stavite kruške na pleh i premažite ih medom i pospite ih cimetom i muskatnim oraščićem. Možete dodati i suvo voće, po želji. Pecite 30 minuta i izvadite da se hlade.

Dok se kruške hlade, napravite smesu od jogurta, vanil šećera i oraha i napunite kruške.

LISTA „STO NAJ“: „Petrohemija“ dobitnik posle otpisa duga

Agencija za privredne registre u sredu objavila liste „sto naj“ privrednih subjekata u 2017. godini. Istorijski „minus“ baštini „Srbijagas“, dok je EPS najveća kompanija

NAJVEĆI neto dobitak prošle godine ostvarila je „Petrohemija“, godinama poznata po gubicima. Prvi na listi gubitaša je „Farmakom rudnik Lece“. Najveći istorijski „minus“ baštini „Srbijagas“, dok je najveća kompanija u Srbiji – Elektroprivreda Srbije. EPS prednjači po imovini, kapitalu, broju zaposlenih, poslovnim prihodima, ali su 16. po dobiti. Ovako ukratko izgleda presek u sredu objavljenih listi „Sto naj“ privrednih društava, koje Agencija za privredne registre sastavlja na osnovu analize poslovanja 102.391 firme koje su podnele finansijske izveštaje.

Analiza pokazuje da je srpska privreda podložna spoljnim uticajima, ali i inervencijama države. Tako i „Petrohemija“ prošlogodišnji uspeh ne duguje isključivo rezultatu u poslovanju, već otpisu dugova.

– Dobit „Petrohemije“, koja je 40,4 milijarde dinara, ne dolazi iz rada u tržišnim uslovima – objasnila je u sredu Ružica Stamenković, glavni regsitrator Registra finansijskih izveštaj APR. – Prošle godine joj je odobren unapred pripremljen plan reorganizacije kojim joj je otpisano 47,7 odsto dugova. Preostalih 52,3 odsto obaveza konvertovano je u akcije preduzeća. Drugi na listi kompanija sa najvećom dobiti je NIS. Njena dobit je lane iznosila 27,8 milijardi dinara i 72,8 odsto je veća od prethodne godine. Ova kompanija je druga i po prihodima, a ima i velike resurse, kapital i zaposlene. Prošle godine je zaposlila 145 ljudi. Skoro 22 odsto dobiti duguje finansijskoj dobiti, zbog povoljnog kursa.

„Srbijagas“ je treći po dobiti – 16,7 milijardi dinara i ona je 7,7 puta veća nego u 2016. godini. Ali je on vodeći i po ukupnom gubitku – 128,5 milijardi dinara. Taj gubitak je čak 49,5 milijardi dinara veći od vrednosti njihovog ukupnog kapitala. To znači da ova firma ima stopu izgubljenog kapitala od 162,2 odsto. „Telekom“ je četvrti po profitu, jer su lane zaradili 14,5 milijardi dinara. Dobit im, je međutim, četiri odsto manja nego godinu ranije. Peti na spisku je „Tigar tajers“ koji je profitabilnost izborio u tržišnim uslovima.

Zaradili su 10,3 milijardi dinara. Beleže konstantan i stabilan rast poslovnih prihoda, uvećali su kapital i imovinu i zaposlili 143 radnika.

– Najveći neto gubitka ima „Farmakom rudnik Lece“, nad kojim je prošle godine pokrenut stečaj – dodaje Ružica Stamenković. – Visok gubitak od 20,8 milijardi dinara je posledica drastičnog rasta gubitka iz ostalih i finansijskih aktivnosti. Iz redovne aktivnosti su postigli dobit, ali ona čini svega jedan odsto ukupnog gubitka. Ozbiljan je potencijal obaveza zbog bankarskih garancija, hipoteka nad čitvom imovinom, zaloge na opremi i jemstva na menicama. „Putevi Srbije“ su drugi na tri liste – po imovini, kapitalu i neto gubitku, dok su po ukupnom gubitku osmi. Samo 76 odsto poslovnih rashoda je pokriveno ostvarenim poslovnim prihodima. Poslovni prihodi nisu bili dovoljni za amortizaciju javnih puteva. Putarina se naplaćuje na 648 kilometara auto-puta, a imaju obavezu održavanja 14.161 kilometra državnog puta.

Na listi sto najprofitabilnijih firmi je sedam javnih preduzeća, pored „Srbijagasa“ i EPS-a, tu su jiš „Beogradske elektrane“, „Jugoimport SDPR“, „Pošta Srbije“, „Toplana Novi Sad“ i EPAS „Tremolektrana Kosovo“. 

„DELEZ“ PROTIV „MERKATORA S“

STRUČNjACI Agencije za privredne registre su i poredili slične igrače u trgovini – „Delez“ i „Merkator S“. Imaju slične poslovne prihode, ali dijametralno drugačiji rezultat. „Delez“ je deveti po neto dobiti, dok je „Merkator S“ četvrti po neto gubitku.

– „Delez“ je imao rast dobiti od 69,6 odsto, dok je „Merkator S“ imao 3,2 puta veći gubitak – objašnjava Ružica Stamenković, glavni registrator Registra finansijskih izveštaja APR. – Obe kompanije su opterećene istorijskim gubicima, ali „Delez“ ima tri puta bolju strukturu finansiranja.

NADAJU SE KUPCIMA DO KRAJA 2018.

LANE je izašla iz „minusa“ i prešla među dobitnike, ali za „Petrohemuju“ dosad nije bilo zainteresovanog kupca. Ministarstvo privrede se, ipak, nada da će do kraja godine raspisati tender za ovu kompaniju, ali i ponoviti poziva za MSK, najavio je juče državni sekretar Dragan Stevanović. Očekuje da će i danas otvorena ponuda za PKB ispuniti zahteve iz poziva, pa bi kraj godine mogli da dočekamo sa 95 neprivatizovanih firmi.

Država već neko vreme traži partnera za „Petrohemiju“, ali dosad nije stigla nijedna ponuda eventualno zainteresovanih kupaca. S druge strane, očekuje se prodaja „Luke Novi Sad“. Za nju su intersovanje pokazale tri kompanije, pa je poziv nedavno raspisan.
– Strategija kaže da je neophodno u Luku investirati četiri miliona evra, a mi to ne možemo – objasnio je Stevanović. 

– Ona ima kapacitet za pretovar 2,5 miliona tona robe godišnje, a pretovari se milion tona robe. Očekujem da privatizacija „Poljoprivredne korporacije Beograd“ bude uspešna i da će svi radnici tog preduzeća zadržati radno mesto. Ako ponuda ispunjava uslove tendera onda će biti proglašeno ko je kupac imovine PKB koja je oglašena na prodaju. PKB u sadašnjem formatu ne može da opstane bez dodatnih ulaganja.

Novog vlasnika bi mogla da nađe i „Valjevska pivara“ koja je, takođe, oglašena. 

RADITE DOMAĆI UMESTO DECE? Evo zbog čega je to OGROMNA GREŠKA

Čak dve trećine roditelja pomaže deci u pisanju domaćih zadataka, a svaki šesti ide i korak dalje pa redovno piše zadatke umesto deteta, rezultati su jedne britanske studije.

Istraživanje je obuhvatilo 2.000 roditelja dece starosti od pet do 15 godina, a najčešći razlog koji su naveli za to jeste da žele da izbegnu svađe, ali i da su zadaci jednostavno preteški za njihove mališane, pa ih radije sami obave.

Svaki deseti roditelj priznaje da radi dečije zadatke kako bi sprečio dečje ispade i lošu atmosferu, potvrdila je studija britanske organizacije Bett.

Skoro polovina roditelja obuhvaćenih ovim istraživanjem navela je da se oseća ponosno ako dete dobije dobru ocenu zbog zadataka u kojima su i sami učestvovali, a 17 odsto njih boji se osude učitelja. Deca to koriste, pa je njih 70 odsto presrećno što drugi obavljaju njihov posao. Čak i kad zajedno sa roditeljem rade zadatke, većinu lako zaokupi TV. Upravo zbog toga nastaju svađe i to najmanje tri puta mesečno, potvrdilo je istraživanje.

– Dete treba samo da nauči kako da uči. Šanse da će nešto naučiti ako mu roditelji stalno pomažu su male, zato oni samo trebaju da budu podrška, a ne umesto njih da obavljaju posao – istakli su iz organizacije koja je sprovela istraživanje.

Darka Krsmanović, dečiji psiholog i pedagog, objašnjava da je jedna od osobina ovakve dece da nemaju radne navike budući da su navikli da drugi obavljaju njihove zadatke.

– Dok dete teži da zadrži stanje prijatnosti kroz nerad i izbegavanje neprijatnih zadataka, jer rad je primarno neprijatan, roditelji počinju da se osećaju nemoćno i da bi dete ipak imalo rezultate u svom takmičarskom okruženju počinju da rade umesto deteta. Škola frustrira dečiji hedonizam, a deca to shvataju lično i misle da ih nastavnik mrzi i da je gradivo preteško, pa na osnovu toga razvijaju negativan odnos prema školi i učenju – navodi Darka Krsmanović.

Zadatak roditelja je da decu pripreme za život

Zadatak roditelja dece školskog uzrasta je da ih pripreme za život kako bi oni postali uspešni i zadovoljni ljudi, ističe dečiji psiholog i pedagog Darka Krsmanović.

– Zahvaljujući karakteristikama vremena u kome živimo, preovlađujućem pedocentričnom modelu vaspitanja u kome je dete centar sveta, koji je neretko i institucionalno podržan, ovaj zadatak zamenjen je tezom da je zadatak roditelja da odgajaju srećnu decu. Rezultat toga su generacije prerazmažene dece koja nemaju granice i ne žele da rade ništa što im nije prijatno, a posledice takvog stila vaspitanja štete najviše upravo deci. Problem se ispoljava kroz zavisnost (hrana, internet, socijalne mreže, igrice, alkohol, narkotici, seksualna dezinhibriranost), ponašanje – agresivnost i sklonost nasilju, hiperaktivnost, afektivne poremećaje… – objašnjava Krsmanović.

Ona ističe da je najvažnije da roditelji nauče decu da razlikuju biće od ponašanja. Drugim rečima, jasan odnos prema detetu uvek uključuje ljubav, ali ne isključuje negativan odnos prema nekim dečijim postupcima, željama ili impulsima. Disciplina je deci potrebna, ona vole uređenost i rutinu. Roditelji treba da ih nauče da postoje štetne prijatnosti, kao što je previše čipsa i čokolade, i da postoje korisne neprijatnosti, naprimer rad i učenje.

– Zbog svega ovoga dete u školu treba da pođe pripremljeno. To znači da je već naučilo da toleriše dosadu, da ima minimum radnih navika, da je sposobno da brine o svojim stvarima i sebi, da može da odradi zadatke prilagođene njegovom uzrastu koje mu daju roditelji i slično. Umesto toga, roditelji razmažene dece prebacuju odgovornost na školu od koje i sami imaju nerealna očekivanja, ne sarađuju sa nastavnicima, žale se na nedostatak vremena, preobimnost gradiva, nezainteresovanost predavača. Svakako da i naša škola nije idealna, ali suština rešavanja ovog problema leži u porodičnom okruženju i radu sa decom na ranom uzrastu – zaključuje Krsmanović.

RUSKI NAUČNICI TVRDE: Tesla uništio meteor i spasao zemlju!

Katastrofu u Sibiru 1908. sprečio naš genije. Ogromni asteroid 1908. uništila eksplozija koju je naučnik generisao sa tornja u Vonderklifu. Još 1896. džepnim rezonatorom z izazovao emljotres usred Njujorka

IZLAGANjE dr Džozef Nuta iz NASA centra „Godard spejs“ prošle nedelje na konvenciji Američkog geofizičkog saveza – kako se gigantski asteroid kreće prema našoj planeti, i kako ne postoji baš ništa što bi ljudi mogli da učine da spreče katastrofu – pokrenulo je lavinu rasprava na specijalizovnim forumima na temu da li su Zemlja i čovečanstvo u mogućnosti da se odbrane od udara iz svemira. Međutim, jedan tok ovih diskusija posebno je interesantan. Ponovo je bačeno svetlo na hipotezu elitnih ruskih naučnika koji su 2008, na stotu godišnjicu velike Tunguske eksplozije, Nikolu Teslu označili kao tadašnjeg spasitelja čovečanstva.

Tungusku misteriju iz 1908. je jedino tako moguće logično objasniti, kao delo srpskog naučnika. Iza ovih tvrdnji stalo je desetak najuglednijih naučnika, među kojima su trojica akademika Ruske akademije, rukovodilac Sibirskog komiteta za istraživanje eksplozije iz Novosibirska, još dvojica veterana tunguskih istraživačkih ekspedicija, zatim fizičari, astronomi, lekari…

UKRATKO, ogromni asteriod koji se približavao zemlji te 1908. uništio je energetski stub delom generisan iz Teslinih tornjeva u Vonderklifu na Long Ajlendu i u Kolorado Springsu. Razorni snop se samoaktivirao iz grotla nekadašnjeg megavulkana u centralnom Sibiru u trenutku kada je kamen iz vasione, velik poput fudbalskog igrališta, preletao ovu teritoriju. Prema teoriji, asteroid je svojom nakupljenom energijom tokom leta aktivirao energiju uskladištenu u Zemljinoj utrobi.

Tunguska eksplozija uništila je oko 2.000 kvadratnih kilometara šume, jedna planina je nestala, dok se u centralnom delu pojavilo jezero. Procenjuje se da je bila jačine 20 nuklearnih bombi bačenih na Hirošimu, ali srećom, niko nije poginuo. Evniki, narod koji je živeo na ovom području, mesec dana ranije, na poziv svojih šamana, preselio se oko 100 kilometara dalje od srca detonacije. Ostao je jedan čovek i on je uspeo da preživi i da prenosi priču…

Od 1927. do današnjnih dana, Rusi neprekidno pokušavaju da odgonetnu šta se dogodilo u Sibiru, a poslednji veliki naučni pokušaj razrešenja misterije bio je uoči 100-godišnjice događaja. Naučnici su činjenično utvrdili da je svet još 1907. upao u neku vrstu depresije i verovanja da uskoro sledi kataklizma. Zabeleženo je i da je Konan Dojl (pisac Šerloka Holmsa i čelnik uticajne „Zlatne zore“) najavljivao kraj.

TRI MESECA pre eksplozije nad Evropom, Rusijom i Atlantikom, počelo je da se pojavljuje čudno svetlo. Učestale su „bele zore“. Četiri dana uoči eksplozije, ta noćna pražnjenja u atmosferi su bila vidljiva u svim većim gradovima Evrope, a profesor Veber sa Univerziteta u Kelnu je od 26. do 30. juna u svojoj laboratoriji zabeležio čudne magnetne talase kroz Zemljinu koru koji su oscilirali svaka tri minuta u periodu od 18 sati do 1.30. Ispostavilo se kasnije da su u ovo vreme Teslini tornjevi u SAD radili punom parom.

Akademik Dmitrij Sterbekov, specijalista za visokoenergetsku fiziku, ukazuje na to da je Tesla u svoje vreme smatran genijem rezonance. Još 1896. je džepnim rezonatorom u laboratoriji za nekoliko minuta izazvao zemljotres u Njujorku od kojeg su pucali zidovi zgrada.

– Ni danas ogroman broj profesora ne razume Teslinu primenu rezonance – govori Sterbekov. – Takozvane munje ili elektricitet koji je slao iz Amerike do drugih tačaka na planeti nisu se prostirali u koncentričnim krugovima, ili pravolinijski, već su menjali vidljive smerove da bi stizali tamo gde su upućeni. U to vreme zabeleženo je da su tornjevi bili izuzetno aktivni, a u prilog Teslinoj intervenciji u Sibiru govori i podatak da je krajem 1908. u tri navrata iz Kongresne biblioteke pozajmljivao detaljne karte centralnog Sibira.

Dr Olga Tkačenko zastupa stav da se 1908. Zemlja odbranila sama, ali i da je imala veliku pomoć srpskog genija. Ona stoji na stanovištu mnogih naučnika da je planeta, kao i sva nebeska tela, živi organizam koji je u stanju da se brani od agresora. Svoje tvrdnje ilustruje kosmičkim fenomenom iz 1994, kada se najveća planeta Sunčevog sistema, Jupiter, našla na meti ogromne Šumejker-Levi komete, koja je mogla da je izbaci iz orbite. Naime, Jupiter je dve godine pre udara počeo da emituje ogromne količine energije u susret agresoru. Kada je kometa prišla, usled ogromne energije raspala se na 20 manjih, koje je Jupiter uspeo da apsorbuje. Tkačenkova tvrdi da se isto dogodilo i 1908. i dodaje da je, kao i šamani koji su evakuisali svoj narod, i Tesla unapred znao gde će i kada nastupiti udar. Reagovao je mesecima unapred.

Uz ogradu da je u pitanju hipoteza, ruski akademici tvrde da je Tungusku eksploziju moguće objasniti samo Teslom. A dokumenti o Tesli u vlasništvu su FBI. 

TRANSFER PREKO SEVERNOG POLA

U VREME Tunguske eksplozije admiral Robert Peri, Teslin prijatelj, išao je u drugu ekspediciju osvajanja Severnog pola. Prema svedočenju admiralovog sekretara Džordža Šerfa, koji je FBI predao dosta dokumenata vezanih za Teslu i admirala, srpski naučnik je Periju rekao da će pokušati da s njim stupi u kontakt 30. juna 1908. (na dan eksplozije) preko talasnog topa, te da on zabeleži na Severnom polu šta će se dogoditi i da mu javi po povratku.

Peri se vratio godinu kasnije. Zabeleške su verovatno u FBI, a ruski naučnici tvrde da je nadzemni deo transfera energije išao delom preko Severnog pola.